Спика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 40 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q13008
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Virgo IAU.svg|мини|десно|200п|Спика у [[сазвежђе|сазвежђу]] [[Девица (сазвежђе)|Девица]]]]
[[СликаДатотека:Sidney Hall, Virgo, 1825.jpg|мини|лево|200п|У класичној представи [[Девица (сазвежђе)|Девице]], Спика представља клас.]]
{{Starbox short
|име = Спика
Ред 16:
'''Спика''' или '''алфа Девице''' ({{јез-лат|Spica, α Virginis, α Vir}}) је најсјајија [[звезда]] [[Сазвежђе|сазвежђа]] [[Девица (сазвежђе)|Девица]], и једина звезда овог сазвежђа прве магнитуде. Њено име на латинском језику значи „клас“<ref name="jancic">{{cite book | title=Речник ботаничких морфолошких појмова | publisher=Српска академија наука и уметности | author=Јанчић, Радиша | year=2010 | location=Београд | pages=58 | isbn=978-86-7025-507-4}}</ref> и на класичним приказима овог сазвежђа Спика се налази у класу који држи девица — [[Астреја (митологија)|Астреја]], ћерка [[Зевс]]а и [[Темида|Темиде]].<ref name="atlas">{{Ref Moore atlas|pages=228}}</ref>
 
== Звездани систем ==
[[СликаДатотека:Eclipsing binary star animation 3.gif|десно|мини|200п|Симулација криве сјаја блиских бинарних система, какав је и Спика.<br /><small>Варијација сјаја Спике није последица заклањања, већ промене површине која се види са Земље.</small>]]
Спика је [[спектроскопска двојна звезда|спектроскопска]] [[двојне и вишеструке звезде|двојна звезда]], која се састоји од две звезде [[Спектрална класификација|спектралних класа]] B1III-IV+ (плави субџин или џин) и B2V (звезда [[главни низ|главног низа]]).<ref name="dome">{{cite web | url=http://domeofthesky.com/clicks/spica.html | title=Spica | publisher=The Dome of the Sky | accessdate=1. фебруара 2013 | author=Lesikar, Arnold}}</ref> Удаљеност између компоненти је свега 0,12 [[астрономска јединица|АЈ]] (период ротације око заједничког [[центар масе|центра масе]] износи 4,0145 дана). Варијација [[привидна звездана величина|сјаја]] (који се креће између 0,95 и 1,05<ref name="eaa">{{Ref eaa|page=4441}}</ref>) је последица не узајамног помрачивања компоненти, већ издужености једне ка другој услед десјтва [[плимске силе|плимске силе]], тако да током ротације површина која је видљива са Земље није иста. Блискост компоненти доводи до снажног судара сунчевог ветра једне и друге звезде, због чега је Спика снаћан извор [[X-zraci|X зрачења]]. Спика, као двојни систем, има 1900 пута већу луминозност од Сунца, у [[Видљива светлост|визуелном делу]] [[спектар|спектра]]. Појединачно посматрано — примарна компонента има температуру од 22.400 [[Келвин (јединица)|К]], укупну луминозност 12.100 пута већу од [[Сунце|Сунца]] (када се урачуна и [[ултраљубичаста светлост]]), радијус једнак 7 радијуса Сунца и масу једнаку 10,5 Сунчевих маса (што је вероватно довољно да еволуира у [[супернова|супернову]]). Секундарна компонента има температуру од 18.500 К, луминозност 1500 луминозности Сунца, радијус 4 пута већи од Сунчевог и масу 6 пута већу од Сунца.<ref name="kaler">{{cite web | url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/spica.html | title=Spica | date=3. јул 2009 | accessdate=1. фебруара 2013 | author=Kaler, Jim}}</ref>
 
И сама примарна компонента је [[Променљива звезда|променљива]], и то [[пулсирајућа променљива звезда|пулсирајућа променљива]] типа [[Бета Великог пса|''ß Canis Maioris'']], са периодом од 4,2 сата.<ref name="dome" />
Ред 24:
Спика се налази свега 10° јужно од [[еклиптика|еклиптике]], тако да су честе окултације са [[планета]]ма и [[Месец]]ом.<ref name="atlas" />
 
== Извори ==
{{Извориreflist}}
 
== Види још ==
* [[Списак звезда по сјају]]
 
== Спољашње везе ==
{{Портал|Астрономија}}
{{commonscat|Spica}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Спика