Суводол (Смедерево) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 20:
== Постанак насеља ==
Село лежи јужно од варошице Колара у општини [[Смедерево]]. <br />
Предање каже да је раније, не зна се када, постојало у близини извора
Суводол је постао насељавањем породица из варошице [[Колари|Колара]]. Како су у Коларима били на ударцу Турцима, и због њихових зулума и насиља, склонили су се овде где је била [[шума]] и пусто, па су овде остали и кад су се прилике измениле, крчили су и палили шуму, подизали куће
Ред 28:
Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине Јагодине, Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине Гиљана, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из Тешице (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине Прокупља, Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.
Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању,
== Демографија ==
Ред 148:
== Референце ==
{{
== Литература ==
* Коришћена Литература:
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
* „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји''
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани<br />
* ''Напомена''<br />
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери,социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br />
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
|