Телесна температура — разлика између измена

 

Телесну температуру одређује равнотежа између стварања и одавања [[топлота|топлоте]]. Пошто се брзина [[хемијска реакција|хемијских реакција]] мења са променом температуре и пошто [[ензими|ензимиски]] системи у организму имају оптимум деловања у уском распону температуре, нормално функционисање организма је у зависности од релативне константности телесне [[температура|температуре]].

Код хомеотермних животиња нормална температура на којој се организам одржава варира од врсте до врсте и у мањој мери од јединке до јединке. Код људи се сматра да нормална орална (усна) температура

износи ''37°-{C}-'', али је на великом броју нормалних младих одраслих особа установљена просечна јутарња орална телесна температура од ''36,7°-{C}-'', са [[стандардна девијација|стандардном девијацијом]] од ''0,2°-{C}-''. Због тога се код већине (95%) младих одраслих особа може очекивати да се [[јутро|јутарња]] орална температура креће од ''36,3°-{C}- – 37,1°-{C}-'' (+,- ''1,95'' [[стандардна девијација]]).

Уопштено, [[бескичмењаци]] не могу да контролишу своју телесну температуру па су због тога зависни од температруре своје околине. Код [[Кичмењаци|кичмењака]] су се развили механизми који одржавају телесну температуру подешавањем производње и одавања топлоте. Код [[рептили|рептила]], [[амфибије|амфибија]] и [[риба]], механизми за подешавање су релативно рудиментарни па су ове врсте назване „хладнокрвним“ животињама ''([[поикилотерми]])''. Код [[птица]] и [[сисар]]а „топлокрвне“ [[животиње]] ''([[хомеотерми]])'', низ рефлексних реакција примарно интегрисаних у [[хипоталамус]]у дејствују на начин да одрже телесну температуру унутар уских граница промена, упркос широким флуктуацијама температуре у спољашњој средини. [[Сисари]] презимари су делимично изузетак. Док су будни, они су [[хомеотерми]], а у току [[хибернација|хибернације]] њихова телесна температура пада.

Као и код других сисара, терморегулација је важан аспект људске [[хомеостазa|хомеостазе]]. Тело човека топлоту највише генерише у дубоким органима, посебно у [[јетрa|јетри]], [[Мозак|мозгу]] и [[срце|срцу]], и згрченим скелетним [[мишићи]]ма <ref name=" textbookofmedicalphysiology11thed">

Guyton, A.C., & Hall, J.E. (2006) ''Textbook of Medical Physiology''. (11th ed). Philadelphia: Elsevier Saunders</ref>. Људи кроз еволутивни развој били су приморани да се адаптирају на велику разноврсност [[Клима|климе]], укључујући ту и топло-влажну и топло-суву, а и данас то чине. Користећи моћне, савремене, техничке системе и још моћније понашање и знање, човек је успео да преживи и у екстремним условима боравка у [[космос]]у, док је био изложен широком температурном опсегу: од -110°С (за време боравка на површини [[месец]]а) до +2.000°С (ваздуха око [[Spejs šatl|Спејс шатла]] у току његовог повратка на земљу кроз густе слојеве њене атмосфере). Високе температуре представљају озбиљно напрезање за људско тело, стављајући га у велику опасност од озледа па чак и смрти. За људе, прилагођавање различитим климатским условима укључује не само физиолошке механизмиме које је он стеко кроз еволутивни развој, већ и свесно развијене механизме културне адаптације боравка у животној средини <ref name=" humanbiology3rded">Harrison, G.A., Tanner, J.M., Pilbeam, D.R., & Baker, P.T. (1988) ''Human Biology: An introduction to human evolution, variation, growth, and adaptability''. (3rd ed). Oxford: Oxford University Press</ref><ref name=" Humanbiology&behaviour4thed">Weiss, M.L., & Mann, A.E. (1985) ''Human Biology and Behaviour: An anthropological perspective”. (4th ed). Boston: Little Brown</ref>.

{| class="wikitable"

|-

|

* '''Хомеотерми'''<br />Одржавају телесну температуру у уском опсегу (сисари 37-38°С; птице близу 40°С; неки бескичмењаци ...)

||

|}

 

Нормална телесна температура [[човек]]а се креће у распону од ''36,3°-{C}- – 37,1°-{C}-'' (+,- ''1,95'' [[стандардна девијација]]), стим што различити делови тела имају различиту температуру, која варира са температуром околине. Удови су углавном хладнији од осталих делова тела. Ректална (чмарна) температура представља унутрашњу температуру тела и најмање варира зависно од спољашње температуре. Нормално је орална (устна) температрура за ''0,5°-{C}-'' нижа од [[ректум|ректалне]], али на њу могу да утичу многи фактори, као што су уношење топлих и хладних [[напитак]]а, [[жвакаћа гума|жвакање гуме]] и [[дисање]] на уста.

 

 

Прецизност регулације телесне температуре зависи од животне доби и мање је прецизан код;

 

Телесна температура се незнатно повећава и приликом [[Емоционална лабилност|емоционих узбуђења]], вероватно због несвесног напињања [[мишићи|мишића]]. Телесна температура је хронично повећана за око ''0,5°-{C}-'' када је интензитет [[Метаболизам|метаболизма]] повећан, као у [[Хипертиреоза|хипертиреози]], а снижена је када је интензитет метаболизма снижен, као у [[микседем]]у. Код неких здравих особа, температура је хронично изнад нормалног распона (констрикционална хипертермија).

 

Супстанце и фактори који могу да утичу на степен ћелијског метаболизма утичу и на степен загрејаности организма. То су:

Топлота тела потиче од енергије која настаје у току [[ћелијско дисање|ћелијског дисања]] – или мноштва основних [[Хемијска реакција|хемијских реакција]] - при којима се хемијска енергија из хране претвара у енегетске молекуле [[АТП]] и топлоту, и непрестано доприноси загревању [[организам|организма]]. Зато сваки унос [[храна|хране]] повећава стварање [[топлота|топлоте]] својим специфичним динамичким дејством.

 

 

Стварање топлоте могу мењати ендокрини механизми без обзира на унос хране и мишићни [[рад]]. [[Епинефрин]] и [[норепинефрин]], изазивају брз али краткотрајан пораст продукције [[топлота|топлоте]], док се пораст који изазива [[тироидни хормон]] развија спорије и траје дуже

|-

| '''Стварање топлоте у телу'''||

|-

| '''Одавање телесне топлоте''' ||

|}

 

 

 

Када [[крв]] из загрејаних унутрашњих [[Орган (анатомија)|орган]]а не долази у [[кожа|кожу]] изолациона способност тела је здравог [[Мушкарац|мушкарца]] износи отприлике, три четвртине изолационе способности најчешће употребљаване [[одећа|одеће]]. Код [[жена]] је изолација још боља. Што говори да [[степен]] изолације зависи од дебљине поткожног [[масно ткиво|масног ткива]] (сваки [[милиметар]] [[маст]]и чини да се [[човек]] осећа удобније у околини која је за један до два степена хладнија).

 

Како се [[топлота]] ствара у дубљим деловима [[тело|тела]], поткожна [[изолација]] представља битну заштитну меру у одржавању нормалне унутрашње [[температура|температуре]], иако допушта да се температура коже приближи температури околине.

 

Путеви којима се губи [[топлота]] из [[тело|тела]] наведени су на слици десно:

'''[[Топлотно зрачење|Радијација (зрачење) топлоте]]'''

 

Директним преношењем [[топлота|топлоте]] са површине тела на друге предмете (нпр столицу или кревет) одаје се само незнатна количина топлоте (око 3%). Ако на столицу седне нага особа, из његовог тела ће се топлота брзо пренети на столицу и за неколико минута ће се изједначити температура столице и његовог тела. Истовремено столица постаје и изолатор који спречава даље значајније одавање топлоте из тела особе која седи на њој.

Када је тело изложено [[ветар|ветру]] слој [[ваздух]]а који се налази у непосредној близини [[кожа|коже]], надопуњује се новим ваздухом много брже него иначе, па се губитак топлоте одвођењем зато повећава. Ако је брзина ветра мала, учинак на одавање топлоте приближно је пропорционалан другом корену брзине ветра (нпр. [[ветар]] [[брзина|брзине]] од око 4 км/час расхлађује отприлике два пута интензивније од ветра брзине 1 км/час.

 

'''[[Испаравање|Евапорација (испаравање) топлоте]]'''

''Kоличина топлоте која се губи преко коже'' одређена је протоком крви кроз крвне судове коже и активношћу знојних жлезди. Количина топлоте која стиже у кожу из дубљих [[ткива]] може се мењати променама протока крви кроз крвне судове коже што утиче на количину топлоте која се губи из тела путем три основна процеса одавања топлоте: ''зрачењем'' (радијацијом),'' провођењем'' ([[кондукција|кондукцијом]]) и ''прелазом'' ([[конвекција|конвекцијом]]).

Проток крви кроз кожу регулише се променом пречника [[артериола]] [[дермис]]а;

Када се догоди да нека особа има урођене недостатке знојних жлезда, она је у стању да лако поднесе ниске температуре једнако успешно као и нормална особа, али зато у тропским крајевима може умрети од топлотног удара, јер без система за расхлађивање испаравањем воде, не може спречити пораст температуре тела, када је температура околине виша од температуре тела.

 

'''Уринарни и дигестивни тракт'''

 

::::::::'''Механизми које животиње користе за регулацију размене топлоте са околином'''

{| class="wikitable"

::::::{| class="wikitable"

|-

|-

|

||<center>'''Повећавају стварање топлоте'''

|-

|

||<center>'''Смањује губитак топлоте'''

|-

|-

|

||<center>'''Повећавају губитак топлоте'''

|-

|

||<center>'''Смањују стварање топлоте'''

|}

 

* Т.Јовановић. ''Терморегулација и метаболизам'' у Медицинска физиологија, 405-416. Графички атеље КУМ, Београд, 2004

* З. Анђелић и сар. ''Ћелија и ткива'', Бонафидес, Ниш, 2002

* {{ср}} [http://www.dbe.uns.ac.rs/PDF/fiziologija/oufz/predavanja/10.%20Termoregulacija.pdf Терморегулација, физиологија животиња]

{{медицинско упозорење}}

[[Категорија:Медицина]]