Обзнана — разлика између измена

Када би се остварила комунистичке замисли, Краљевину СХС задесила би несрећа каква је задесила [[Русија|Русију]]: грађански и међународни рат, пљачке „хране и стоке по селима, а другог имања по вароши“. Али, напомињао је творац Обзнане, „болести бољшевика која се зове комунизам, оборила је само [[Русија|Русију]]. За неколико недеља савладала је била [[Мађарска|Мађарску]], али је тамо прошла остављајући пустош и погибију баш оних који су хтели диктатуру. Иначе, [[Сједињене Америчке Државе|Америка]], [[Енглеска]], [[Француска]], [[Немачка]] и друге уређене и богате државе сузбиле су је у самом почетку, негде лакше. а негде крваво.“ Владине мере, предвиђене у Обзнани, имале су да спрече комунисте у намери да изазову ново проливање крви. Јер, проливено је и сувише. Народ тражи мир да би лечио своје ратне ране и патње. Како је наведено у њој самој, Обзнана је донета да би се обезбедила да Конституанта обави свој посао „у реду и слободи“, неометена „општом обуставом рада“ и немирима за коју су се, по Владином сазнању „са више страна и из више поузданих извора“, комунисти спремали.

 

== Литература ==

* {{Cite book|last= Петрановић|first= Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title= Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија|year= 1988|url= |publisher= Нолит|location= Београд|id= | ref = harv}}

 

[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]