Морихеј Уешиба — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Lakisan97 је преместио страницу Морихеи Уешиба на Морихеј Уешиба)
{{Биографија
|име = МорихеиМорихеј
|презиме = Уешиба
| слика = Morihei-Ueshiba.jpg
| опис_слике = МорихеиМорихеј Уешиба
| дан_рођења = 14.
| месец_рођења = децембар
|женски_пол =
}}
'''МорихеиМорихеј Уешиба''' ({{јез-ја|植芝盛平}}; рођен је у [[Танабе]]у, [[14. децембар|14. децембра]] [[1883]], провинција Кии.<ref name="Pranin-Ueshiba">{{cite encyclopedia
| last = Pranin
| first = Stanley
 
== Ширење Аикидоа ==
Може рећи да је [[1925]]. аикидо комплетно идејно и технички конципиран. Једино је недостајао адекватан назив, који је усвојен тек [[1942]]. Уешиба се са породицом сели у Токио [[1927]]. за нову годину. Већ се за његову вештину сазнало у вишим круговима, па му принц Шимазу омогућава да у његовом билијарском салону отвори свој први дођодоџо. Међу првим ученицима су се нашле кћери Шимазуа, адмирала Такесхите и грофа Јамамотоа.
*[[1928]]. Обзиром на све већи интерес за нову вештину, Уешиба се сели у већи дођодоџо. У то време почиње да тренира код њега и тадашњи студентски џудо шампион Иво Касхара, а зову га и за предавача на морнаричкој академији. Код њега и студенти глуме и играња учили су кретања.
*[[1929]]. Уешиба се поново сели у већи дођодоџо, али како и тај убрзо постаје претесан, онај део чланства који је био утицајан на политичком и финансијском пољу, успео је омогућити изградњу великог наменског дођоадоџа. Након пресељења посетио га је Јигоро Кано, (оснивач џудоа) са Нагаоком и још неким члановима Кодокана (централног института за џудо). Када је Кано видео Уешибу у акцији изјавио је: „То је мој идеал Будоа“, а касније је рекао: „Волео бих ангажовати Уешибу за мој Кодокан – Али он је велики учитељ, па је то немогуће. Зато бих волео послати неколико способних људи са наше стране да уче код Уешибе.“ Иако нису званично упућени од стране Кодокана, код Уешибе долази да тренира више носилаца високих звања у џудоу, а међу првима Нагаока, Минору Моцхизуки и Јиро Такеда.
*[[1931]]. нови Дојо добија назив Кобукан. У то време је Уешиба већ имао око 40 ученика, међу којима је било доста носилаца високих звања за џудо или кендо. Нешто касније се укључује и Кењи Томики, Творац Госхин – јитсу кате у џудоу и шеф Аикидо секциј при Кодокану.
*[[1931]]. Уешиба издаје књигу Будо Ренсху. Када је [[13. новембар|13. новембра]] [[1932]]. Будо Сен Јокаи (Асоцијација за унапређење Будо-а), Уешиба је изабран за њеног првог председника [[1935]]. Направљен је филм о Аики Будо-у, што је једини предратни филм Уешибе.
*[[1940]]. нова вештина стиче све већу популарност, [[1941]]. подучава се на полициској Академији. Исте године позван је да подучава у Манџурији, и постаје саветник борилачких вештина Шимбуден и Кенкоку универзитета. Кобукан остаје централни ДођоДоџо, отварају се нови и нови дођоидоџи, широм Јапана као огранци Централне организације. Велико интересовање доводи до реорганизације Кобукана, који мења име у Кобукаи и постаје фондација.
 
== Ембарго ==
Уласком Јапана у [[Други светски рат|II Светски рат]] престаје са свим активностима. Велики број студената је позван у војску, тако да рад у Хомбу дођоудоџу постепено замире. МорихеиМорихеј Уешиба са тим импријалистичким ратом није хтео имати везу па одлучује да се повуче из Токија на једно имање близу града Иваме, где се посвећује пољопривреди и коначном обликовању нове вештине. Даје јој име Аикидо. Њему су претходила “Аики-номичи” (пут ка Аикију), “Аики-ђу-ђицу” и “Аики будо”. На имању је подигао и храм посвећен Аикидоу, кућу и мали дођодоџо у коме и данас велики број студената из свих крајева света увежбава не само технике Аикидоа, већ и покушава да осети дух којим одише цео тај простор, где се оформила једна до тада непозната будо дициплина. У у Ивами (Ибараки префектура), која је данас позната као Ибараки ДођоДоџо није подучавао никог осим својих ранијих ученика који су понекад долазили на консултације.
 
== Светски покрет ==
После рата су све борилачке вештине биле забрањене у Јапану, али већ [[22. новембар|22. новембра]] [[1945]]. године одржан је састанак на којем је донета одлука о реорганизовању аикидоа. Нова организација, почела је са радом [[9. фебруар]]а [[1948]]. године и добила је назив АИКИКАИ. До почетка рада аикикаиа Уешиба није примао ученике, изузев Морихира Саитоа, којег је на упорно наваљивање примио [[1946]]. да му помаже на фарми. Саито је тако упорно вежбао да је у року од две године већ био носилац 3 дана (после Морихејеве смрти храм у Ивами је наставио водити управо Саито. Уешибин син Киссхомару Уешиба постаје технички директор Аикикаи Федерације [[1958]]. Америчка телевизија снимила је документарац – -{''Randevouz vith Adventure''}- [[1960]]. МорихеиМорихеј Уешиба прима медаљу части са пурпурном траком од Јапанске владе настављајући да подучава aикидо, све до своје смрти [[26. април]]а [[1969]]. године. До последњег дана он није престао са трагањем за новим облицима материјализације врхунских теоретских принципа на којима aикидо почива. Зато се и данас проучава као отворени систем са великим могућностима надоградње после доследног и темељног проучавања онога што је велики учитељ оставио у наслеђе не само својим непосредним ученицима и народу из којег је поникао, већ целом човечанству.
 
== Извори ==
==Спољашње везе==
*[http://omlc.ogi.edu/aikido/talk/osensei/artofpeace/ „Umetnost mira“]
*[http://www.nippon-kan.org/senseis_articles/day-in-the-life.html МорихеиМорихеј Уешиба]
 
[[Категорија:Аикидо]]