Википедија

Мустафа Голубић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
 
== Биографија ==
Рођен је [[24. октобар|24. октобра]] [[1889]]. године, у сиромашној породици, у [[Столац|Стоцу]], у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Школовао се у Стоцу, [[Београд]]у и [[Тулуза|Тулуз]]у.<ref name="био"/>
 
У раном детињству прелази да живи у [[Србија|Србију]] где га је затекао [[Први балкански рат]]. Као добровољац, ступа у [[четникчетници|четнички одред]] [[Војислав Танкосић|Војислава Танкосића]] где се истиче храброшћу у борби на [[Мердаре (вишезначна одредница)|Мердару]]. Током трајања операција шаље чланке за часопис ''Илустрована ратна кроника'' и Б''алкански рат у слици и речи''. Из рата излази са чином [[наредник]]а српске војске. Престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] га је одликовао орденом „Обилића“ за храброст.
 
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1915]]. године, из [[Русија|Русије]] у Србију је превео око 3500 добровољаца.<ref name="био" /> Учествовао у свим борбама, заједно са српском војском прелази [[Албанија|Албанију]] и учествује у пробијању [[Солунски фронт|Солунског фронта]].
Ред 26:
У [[Солун]]у се спријатељио са пуковником [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутином Димитријевићем Аписом]] и на [[Солунски процес|Солунском процесу]] припадницима организације „Уједињење или смрт“, био је сведок у корист Аписа.
 
Известан број „црнорукаца“ постају, већ [[1. децембар|1. децембра]] [[1918]]. године [[Драгутин Димитријевић Апис|Аписом]], заклети непријатељи [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевине СХС]]. Најзначајнији међу њима је Мустафа Голубић (он се јавно заклео да ће осветити убиство Аписа, Вуловића, Малобабића), затим, ту су пуковник [[Божин Симић]], пуковник [[Велимир Вемић]], пуковник [[Владимир Туцовић]] и други. Голубић и Симић су одлучили да служе интересима [[Коминтерна|Коминтерне]].
 
После рата долази у [[Београд]], јер је још раније избачен из војне службе као симпатизер Аписа.
 
=== НКВД ===
Разочаран после Првог светског рата, одлази на студије у [[Швајцарска|Швајцарску]]. Ту се повезао са [[Коминтерна|Коминтерновском]] организацијом и почео је да ради за њу. Потом одлази на школовање за [[официр]]а [[НКВД]] у [[Москва|Москву]], где добија и совјетско држављанство. Током [[1930е|тридесетих година]] у војној тајној служби [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а био је члан секције IV управе ГПУ за ликвидације политичких личности. Поред обавештајног рада, [[Москва]] се активно бавила контраобавештајним али и специјалним акцијама, односно субверзивном делатношћу, која је често подразумевала атентате.
 
=== Атентати ===
Ред 38:
За време рада [[Коминтерна|Коминтерне]], као човек [[НКВД]] служио је за обједињавање комунистичке организације које су потпадале под [[Коминтерна|Коминтерну]].
 
У [[Москва|Москви]] је упознао будућег вођу југословенских комуниста [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и имао је задатак да води рачуна о њему. По распуштању Југословенске [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], Мустафа Голубић је учествовао у координацији југословенских комуниста који су се борили у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] као интербригадисти.
 
=== Црвени камерни оркестар ===
Једна од тајних организација [[Москва|Москве]] са специјалном наменом носила је име „Црвени камерни оркестар“. Званично ова организација је припадала техничком апарату [[Коминтерна|Коминтерне]]. Њене темеље у [[Београд|Београду]] поставио је Мустафа Голубић, који је, иначе, био координатор совјетских тајних служби у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].
Мустафа је био члан централе Комунистичке партије [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а, задужен у [[Беч|Бечу]] за одељење Краљевине Југославије, а затим руководилац Балканске комунистичке федерације.
 
У Краљевину Југославију се појавио први пут после дужег времена [[1932]]. године, а у престоници тек почетком [[1940е|четрдесетих]]. Тада је имао педесет година и статус вечитог студента.
 
У Београдској испостави „Црвеног камерног оркестра“, под командом Голубића, радила је [[Љубица Ђорђевић Поповић]], радио-телеграфиста под шифром „Бауер“. Која је имала две младе сараднице [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] и [[Вера Милетић|Веру Милетић]]. Ту је био и [[Павле Поповић|Павле Поповић Црни]], [[Дида Демајо]], [[Стеван Христић]], [[Драгутин Гутић]] и др. [[Миша Суботић]].
У другом обавештајном пункту „Црвеног камерног оркестра“ у Београду, чланови су били [[Павле Бастајић]], [[Чедомир Поповић]], [[Незир Хаџинизовић]], [[Василиј Ковачевић Чиле|Чиле Ковачевић]], [[Чеда Крушевац]], [[Радивој Увелић|Радивоје Увелић - Бата]], [[Мате Видаковић]] и [[Бора Продановић]].
Ред 53:
=== Војни пуч ===
[[Датотека:Ploca_Mustafe_Golubica.JPG|десно|мини|250п|Спомен плоча Мустафе Голубића у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
Голубић је преко Божина Симића био у дослуху са [[Душан Симовић|генералом Душаном Симовићем]]. Симић је посетио генерала [[26. март]]а (дан пред сам пуч) и обавестио га је о расположењу Совјета да са Југославијом закључе споразум. Одмах после [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча]] [[27. март|27. марта]], Голубић и [[Божин Симић]], заједно, из [[Београд]]а, авионом су отпутовали за [[Москва|Москву]] како би присуствовали потписивању Споразума о пријатељству Југославије и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а. (Овај безвредан акт је потписан у зору [[6. април]]а [[1941]]. године.)<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278211-Beli-ruski-knez Beli ruski knez! | Ostali članci | Novosti.rs], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
 
Голубић се вратио у [[Београд]] одмах пошто су га [[НацистичкаТрећи Немачкарајх|Немци]] заузели, када се њихова управа тек постављала.
 
=== Смрт ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мустафа_Голубић”