Црква брвнара у Такову — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м {{спојити|Црква Светог Ђорђа у Такову}}
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{спојити|Црква Светог Ђорђа у Такову}}
'''Црква у Такову''' једна је од најстаријих [[црква брвнара|цркви брвнара]] у [[Србија|Србији]] а уједно и једна од најпознатијих, налази се у селу [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]] код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Историја ове цркве везана је за подизање [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. У овој цркви су се, на [[Цвети]] [[1815]]. године, након што је [[Милош Обреновић]] подигао устанак, [[причест]]или окупљени [[устаници]] и [[заклетва|заклели]] на верност Милошу Обреновићу. [[Споменик]] је [[култура|културе]].
[[СликаДатотека:CrkvaTakovo2.JPG|мини|300п|десно|Црква у Такову]]
 
== Грађење цркве ==
 
Подигнута је [[1795]]. године, на месту старије грађевине из [[1724]]. године.
Има првогоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи на које је постављена су од тесаног [[камен]]а. На њих су постављена, такође тесана, [[брвно|брвна]] од [[храст|храстовине]]. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - ситним [[клис]]ом. Са улазне стране и изнад апсидалног дела је заобљен. На угловима крова су два велика дрвена [[крст]]а <ref name="гачић">Радош Гачић: [http://www.gornjimilanovac.org.rs/sr/kultura/brv_takovo.htm Црква брвнара у Такову], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>.
 
Цркву су саградили мајстори из [[Осат (Босна и Херцеговина|Осата]], из Источне [[Босна|Босне]] (''[[Осаћани]]''). Они су израдили и богату [[декорација|декорацију]] [[Црква (грађевина)|цркве]] која је посебно упечатљива на [[врата|вратима]], на довратним и на надвратним [[Греда (грађевинарство)|греда]]ма, где се у [[орнаментика|орнаментици]] виде исламски утицаји <ref name="гачић"/>.
Ред 14:
 
== Предање ==
[[СликаДатотека:CrkvaTakovoZvonik.jpg|мини|200п|десно|Звоник цркве у Такову]]
[[Миленко С. Филиповић]] пише, по казивању мештана, како је у селу био један чобанин звани Порча. Стално је чувао овце на месту где се налазила црква која је касније спаљена. Наишли су Турци са Рудника терајући стоку, па угледавши Порчу поведу и њега да им помогне стоку гонити. С њима Порча стигне до Босне и тамо остане у служби код неког Турчина. Покаже се добар те га овај посини, а кад Турчин умре, Порчи остане велико имање и богатство у наслеђе. Живео је у Сарајеву. Тамо се и потурчио. Као богат човек сети се села у коме је одрастао и овце чувао. Дође у њега и подигне цркву на месту где је она раније била и код које је некад давно овце чувао. Затим ту насели своју фамилију Василијевиће, које су по њему звали Порчићи, а који су касније изумрли.