Црквенословенизам — разлика између измена

'''Црквенословенизми''' су речи преузете из било које од редакција [[Старословенски језик|старословенског]] (други назив [[Црквенословенски језик|црквенословенски]], јер је то и данас [[Православље|православни]] литургијски језик) и прилагођене језику, најчешће оном чија је редакција. У случају српског језика, речи које се сматрају за црквенословенизме најчешће су преузимане из [[Српскословенски језик|српскословенског]] и [[Рускословенски језик|рускословенског]]. Већином су у питању речи у вези са вером, али има и осталих запажених примера.

 

Такав став је оправдаван тиме што је, приликом превођења [[Нови завет|Новог завета]], Караџић морао да задржи или посрби приближно двеста црквенословенских речи, јер у народном језику за њих није постојао еквивалент. Иста ситуација се догодила приликом писања Писменице српског језика (будуште време, винителни, дјејствителни глаголи, име суштествително, именителни, мјестоименије, падеж, правописаније, причастије, слитна, сујуз, точка) и [[Српски рјечник|Српског рјечника]] (мошти, општи, општина, свештеник, васкрснути, Ваведеније, Васкрс, васкрсеније, Богојављеније, бденије, моленије, поученије, приказаније, спасеније).<ref name=prav/>

 

 

== Употреба ==

 

== Извори ==

 

[[Категорија:Црквенословенски изрази| ]]