Чиновничко писмо — разлика између измена

|фам1=[[Записи на оклопима корњача|Пророчански записи]]

|фам2=[[Печатно писмо]]

|unicode

|iso15924=Hani, Hans, Hant

}}

 

Због високе читљивости према сувременим читаоцима, још увек се користи за уметничке сврхе у различитим функционалним наменама као што су наслови, натписи и рекламе. Ова читљивост произлази из врло праволинијске структуре, наличе дели са сувременом [[регуларно писмо|редовном писму (каишу)]] као из чињеница да је чиновничко писмо свој најближи претходник у то време. Структура и равнолинија је генерално слично сувременом писму, међутим, у супротности са високом до квадратном сувременом писму, он тежи да буде квадратни до широки, и често има изразите, таласне блиставе изоловане велике потезе, са посебно доминантним десним или силазним дијагоналним потезом. Неке структуре су стародревне.

 

 

Кинески назив за писмо, „лишу“ ({{јез-кин-туп|т=隸書|у=隶书|п=lìshū}}) је донекле проблематично. „Ли“ је значило роб или заробљеник који служи државу, и тиме неки закључују да писмо је кориштено у снимање послова везане за такве робове, док су други закључили да је кориштен од регрутованих заробљеника као писмознанци<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 111</ref>. Без обзира, израз може бити показни за ниски социјални статус писма које је прво имало.

 

== Порекло ==

Чиновничко писмо је популарно али са грешком мишљено да се изумио или развио у раној [[династија Хан|Хан династији]] из [[мало печатно писмо|малог печатног писма]]. Има такође историјских традиција до Хан династије која погрешно приписује стварање чиновничког писма на Ћин династију, а посебно на Ченг Миао, који је рекао да га је изумео на наредбу [[ЋинШихуанг]]а.<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) (2000). Кинеско писање.</ref> Још једна традиционална прича је да је изумљена од владиних писмознанака, посебно оних који су укључени у правосуђу и кривичним системима<ref>Ова верзија је дата у Ханшу, по речима {{lang|zh-Latn|Táng Lán}} (唐蘭) 1979. {{lang|zh|《中國文字學》（上海：上海古籍出版社）。}} {{lang|zh-Latn|Zhōnggúo Wénzìxué}} (кинеске лингвистике). {{lang|zh-Latn|Shànghǎi Gǔjí Publishing}}, стр. 165, и Ћиу 2000, стр. 107</ref>. Међутим, из писаног материјала ископано од археолога, сада ја познато да су ''све'' фазе кинеског писања ишло кроз периода природне еволуције, и нико од њих су изум једне особе, и то је истиниту за чиновничко писмо. Такође, уместо да су створени од стране књижевника владе, тврдило се да је чиновничко писмо већ било у популарној употреби, а кориштење од писаца династије Ћин само одражава тај смер<ref>{{lang|zh-Latn|Táng Lán}} 1979, стр. 165, цитирано у Ћиу 2000, стр. 107</ref>. Археолошка открића сада јасно показују да је незрео облик чиновничког писма ('пре-чиновничко') је већ био у развоју државе Ћин током касног периода Зараћених држава<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000; стр. 59 & стр. 104</ref>, и у раној западној Хан, које се може видети на број бамбус књига недавно ископљени<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 108</ref>. Шта више, писмо непосредно пре писања чиновничког писма није само печатно писмо; него, било је истовремено постојање печатног писма (упрво доминантан и формални стил), заједно са све популарнијом, али секундарном облику 'вулгарног', 'популарног' или 'обичног' писања, који се врло грубо писао и био је обично равнолинијски<ref name="Qiu-104">Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 104</ref>. Популарности овог простог писма је растао са проширењем кориштења самог писања<ref name="Qiu-104"/>. Структура и стил многих карактера цртани у овом простом писању су били слични или чак идентични на њихове касније чиновничке писмене облике<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 104-5</ref>, водећи неке да закључе да пре-чиновничко (а тиме и чиновничко) писмо није еволвирао из печатног писма из простог писања Ћин која је истовремено постојало са печатном писму у касном периоду Зараћених држава у Ћин династији<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 107</ref>. Писмо Ћин бамбуса је добар пример овог прелаза, будући да је еволвирао од простог Ћин писма и неки сматрају да чине Ћин чиновничко писмо<ref>Ћиу Шјигуи ({{lang|zh-Latn|Qiú Xīguī}}) 2000, стр. 104-6</ref>.

 

Током касног периода Зараћених држава, пре-чиновничко писмо се појавило у неформалне употребе. Током династије Ћин чини се да су коришћени у неким књижевним употребама, али никада у формалне кориштење. Сазревањем у чиновничко писмо у раном периоду Хан, убрзо је постао доминантно писмо за опште намене, а печатно писмо је остао у употреби за већину формалних сврха, као што су неке жигове и печате, и нарочито наслови писаних књига и споменика; мало рукописних се такође били у употреби у то време<ref name="Qiu-113" />. Из чиновничког писма нови облик се тада појавило усред источне династије Хан, који неки зови ново-чиновнички<ref name="Qiu-113"/>. Из овог ново-чиновничког и рукописног писма је до краја у источној Хан династији нови облик тада настао, од чега је затим настао модерно стандардно писмо. Дакле, еволуција од чиновничког писма до стандардног писма није био директан корак како је обично претпостављено<ref name="Qiu-113"/>.