Минојска цивилизација — разлика између измена

м (Bot: Migrating 54 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q134178 (translate me))
 
У свом првом раздобљу Минојци нису ни са ким ратовали, међутим са временом почели су напади од других Грчких племена. Најзад, око 1400 год п. н. е. Кносос је разорен од стране [[Микенци|Микенаца]], народа који је био настањен на [[Пелопонез]]у. Минојска цивилизација била је веома значајна, јер су Микенци Минојску културу пренели на копно и тамо створили нову, засновану на минојској, [[микенска култура|микенску културу]].
 
== Нестанак ==
{{прерађивање}}
Британски професор античке историје К. Т. Фрост објавио је у лондонском листу Тајмс 1909. године чланак у ком је поставио питање да ли је минојска цивилизација можда повезана на неки начин с легендом о изгубљеном континенту Атлантиди. Фрост је изјавио да су Крит и Атлантда била острвска краљевства и велике поморске силе које су доживеле изненадан крај.
 
==== Вулкан као узрок ====
 
После тридесет година, генерални директор за археолошка истраживања у Грчкој, професор Спиридон Маринатос, изнео је другачије мишљење. Током ископавања открио је шупљину испуњену пловућцем. На основу тог налаза закључио је да је Крит у доба минојске цивилизације уништен услед вулканске активности. Познато је да је катастрофална вулканска ерупција збрисала с лица земље острво Теру (данашњи Санторини), око 120 км северно од Крита, током 2. миленијума пре н. е. Маринатос је навео пример разорног плимног таласа који је настао у ерупцији вулкана Кракатау у Индонезији 1883. године. Указао је на то да је слична катастрофа могла да уништи Крит. Даља ископавања на Санторинију открила су, између осталог, минојско насеље близу данашњег града Акротирија.
 
Попут римске Помпеје, и овај минојски град нестао је под вулканским пепелом. Дуго су ови налази поткрепљивали претпоставку да је минојска цивилизација нестала у ерупцији и плимном таласу незапамћених размера. Према Маринатосу, катастрофа се одиграла пре н. е. У даљим истраживањима су вулканолози и други стручњаци овај датум померили у даљу прошлост – на 1628. годину пре н. е. У то време, међутим, минојска култура достигла је врхунац и цветала је још најмање једно столеће. Због тога је Маринатосову претпоставку тешко прихватити.
 
==== Микенска најезда ====
Археолози и историчари данас сматрају да су Крит постепено освајали Грци с копна, нарочито Микењани. Иако не одбацује идеју о катастрофалној ерупцији вулкана, ова претпоставка указује и на природне и на људске факторе који су убрзали пропаст и пад минојске цивилизације. Од 1450. године пре н. е. на Криту се дешавају промене. Зидне слике приказују мотиве и ликове. Грнчарија је украшена ратним призорима, али је оружје другачије од онога које се првобитно користило на Криту.Оружје, грнчарија и накит нађени у гробовима из ратног периода око Кнососа сигурно нису минојског порекла. Поред тога, од 1450. пре н. е. натписи на минојском готово да не постоје; од тога доба сви писани докази су на микенском грчком, језику чије је писмо познато као линеарно Б.
 
Чини се да се догодила инвазија. Али где? И када? Сасвим је могуће да је Крит био ослабљен унутрашњом кризом или борбом за моћ у којој је власт доспела у руке неког аутократе; археолошки налази показују да су критски градови који су већ потпали под власт нападача доживели економски процват. Могуће је да је ерупција на Тери опустошила острво, где је до тада у изобиљу било воде за пиће, вегетације и траве за испашу. Микењанима, у тим околностима, вероватно није било тешко да се искрцају на Крит и угуше отпор Минојаца.
 
Да ли је минојска цивилизација доживела пропаст због инвазије, катастрофалних поплава или споја политичких и природних фактора? Тајна пропасти минојске културе биће коначно решена само преданим и стрпљивим радом археолога и истраживача.
 
== Литература ==
* "Poslednje misterije sveta", Reader's Digest, 2008. godina
 
== Извори ==