Сремска Митровица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 110:
[[Датотека:The view to New Orthodox Church and neighborhood.jpg|мини|270 п|Поглед на нову православну цркву и окружење]]
[[1688]]. године аустријска војска је ушла у [[Срем]] и после великих разарања [[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] град, у међувремену потпуно разорен, улази у састав угарског дела [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]].
Сремска Митровица се у ово доба јавља као погранични град у оквиру [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Будући да је река [[Сава (река)|Сава]] била граница према заосталом [[османско царство|Османском царству]] град је постао део [[Војна крајина|Војне крајине]], сектор [[Петроварадин]]ска регимента. Ово је у великоме одредило развој града током овог раздобља. Положај Сремске Митровице у крајњем делу Хабзбуршке монархије према неразвијеном суседу, какво је било Османско царство, утицао је да у периоду
И поред овако неповољног положаја град се развијао и ширио ка северу. Међутим, ове промене нису много захватиле постојећу градску структуру око данашњег [[Житни трг (Сремска Митровица)|Житног трга]], тако да је овај део града остао претежно [[Срби|српски]] са наглаженом трговинско-занатском делатношћу. Чак је и данас овај део града препознатљив по још увек очуваним остацима турског урбанизма, попут троугаоног [[Житни трг (Сремска Митровица)|Житног трга]] и кривудавих и уских улица око њега. Такође, ту се данас налазе обе градске православне цркве, [[православна црква Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици|старом]] и [[Нова правослвана црква (Сремска Митровица)|новом]].
| |||