Сремска Митровица — разлика између измена

И поред овако неповољног положаја град се развијао и ширио ка северу. Међутим, ове промене нису много захватиле постојећу градску структуру око данашњег [[Житни трг (Сремска Митровица)|Житног трга]], тако да је овај део града остао претежно [[Срби|српски]] са наглаженом трговинско-занатском делатношћу. Чак је и данас овај део града препознатљив по још увек очуваним остацима турског урбанизма, попут троугаоног [[Житни трг (Сремска Митровица)|Житног трга]] и кривудавих и уских улица око њега. Такође, ту се данас налазе обе градске православне цркве, [[православна црква Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици|старомстара]] и [[Нова правослвана црква (Сремска Митровица)|новомнова]].

Ускоро по припајању у град су се почели досељавати нови народи: [[Немци]], [[Мађари]], [[Русини]], [[Хрвати]]. Средиште њиховог насељавања био је северни, мање мочварни део града, данас [[Трг светог Тројства (Сремска Митровица)|Трг св. Тројства]], где су и данассада [[Римокатоличка црква Светог Димитрија у Сремској Митровици|Римокатоличка]] и [[Гркокатоличка црква Вазнесења Господњег у Сремској Митровици|Гркокатоличка]] ("Русинска") црква. Овај део града је одмах постао управно средиште града, а између њега и српског дела изграђен је део са војним објектима, који ће бити у овој намени све до добијања статуса [[средњовековни градови|слободног краљевског града]] [[1881]]. године. Овај случај са два средишта био је јединствен у случају свихмеђу важнијихважнијим градоваградовима [[Војводина|Војводине]].

Крајем [[19. век]]а дошло је до смиривања границе на [[Сава (река)|Сави]], а нови сусед је била мала и неразвијена [[Србија]]. Ово је утицало на укидање [[Војна крајина|Војне крајине]] и владавине градом од стране војних власти и добијања статуса слободног краљевског града [[1881]]. године. Први градоначелник је био [[Ћира Пл. Милекић]]. Са овом новином дошло је и до наглог успона града, посебно на пољу привреде. Превоз [[Сава (река)|Савом]] добио је на значају, па се град све више развија у њеном приобаљу, где се уређују нове улице и подижу прве мале фабрике. Тада је обликована и [[Паробродска улица (Сремска Митровица)]], у којој се насељавају најбогатије градске породице. Пролазак железнице 2 километра северно од средишта града утицао је на други правац ширења ка северу, где се такође јавља прва индустрија, везана за комплекс железничке станице. У средишту града највећа промена било стварање градског парка на месту војног вежбалишта, око кога су се убрзо изградиле најпрестижније приватне и јавне грађевине: [[православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици|нова Православна црква св. Стефана]], здање Српског Дома, зграда „Магиштрата“ (данас Управа полиције), здање „Судбеног стола“ (зграда градске галерије), као и куће најбогатијих градских трговаца. Тиме је су некадашња два средишта града - [[Житни трг (Сремска Митровица)|Житни трг]] и [[Трг светог Тројства (Сремска Митровица)|Трг св. Тројства]] повезаниповезана тргом, који се данас зове [[Трг светог Димитрија (Сремска Митровица)|Трг св. Димитрија]] (тривијално „Мајмунац").

Град је на прелазу у нови, [[20. век]] прешао цифру од 10 хиљада становника. То, међутим, није надокнадило 'јаз' у односу на друге значајније градове [[Војводина|Војводине]].