Живојин Рафајловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
м format
Ред 26:
| наследник 1 =
}}
'''Живојин Рафајловић''' ([[1871]] — [[1953]]) био је српски официр, политичар и национални радник. Родио се у [[Мионица|Мионици]] 1871. у познатој и имућној породици. Након завршене војне академије служио је као поручник у [[Врање|Врањском]] гарнизону. [[Илинденски устанак]] 1903. га је затекао у Врању где се сусреће са избеглим комитама [[ВМРО]]а. Као гранични официр био је упознат са тешким стањем Срба у [[Стара Србија|Старој Србији]] и [[Македонија (област)|Македонији]] па још пре почетка устанка покреће формирање чета одметника који су преко границе ликвидирали муслиманске насилнике. Крајем августа заједно са [[Сима Златановић|Симом Златановићем]], апотекаром [[Велимир Карић|Велимиром Карићем]], и [[Тома Ђурђевић|Томом Ђурђевићем]] судијом оснива четнички одбор у Врању са задатком да формира чете које ће бранити Србе у [[Стара Србија|Старој Србији]]. Пошто је одбор са истим циљевима основан у Београду септембра исте године Рафајловић се повезује са њим и његов одбор постаје другостепени, извршни одбор српске четничке организације. Убрзо је преко границе пребачено неколико чета, међу осталим и чета [[Анђелко Алексић|Анђелка Алексића]]. Након погибије ове чете на [[Шупљи Камен|Шупљем Камену]] јуна 1904. јавност се обрушила на њега и шефове београдског одбора [[Лука Ћеловић|Луку Ћеловића]], [[Јован Атанацковић|Јована Атанацковића]] и [[Милорад Гођевац|Милорада Гођевца]]. Након ове афере Рафајловић је пензионисан у чину капетана и убрзо и повучен из [[Врање|Врања]]. У међуратном периоду укључио се у политику у радикалној странци. Године 1920. био је министар народног здравља у два порвеља а 1922. министар шума и рудника.<ref>Владе Србије: 1805-2005“, приредио Радош Љушић, 596 страна, ISBN 86-17-13111-X, издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године</ref> У периоду 1940-1941. био је бан [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. Умро је у [[Београд]]у 1953.<ref>[{{Cite web |url=http://www.pogledi.rs/100godina/sc.php |title= Погледи: „Стари четници“, Миодраг Д. Пешић, 2003], Приступљено 11. 3. 2013.</ref><ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/28/srpski/F03022701.shtml Глас јавности: „Неуспели Илинденски устанак“, Владимир Илић,|accessdate= 2811. 23. 20032013.],|last= Приступљено|first= 11|coauthors= |date= 28. 32. 20132003.|work= |publisher=pogledi.rs}}</ref>
 
== Извори ==