Пунски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
м разне исправке; козметичке измене
Ред 29:
{{Посебан чланак|Први пунски рат}}
 
Први пунски рат ([[264. п. н. е.]] — [[241. п. н. е.]]) водио се на Сицилији и Африци, а углавном је био поморски рат. На римску страну су стали многи грчки градови. Картагина је на почетку рата имала превласт на мору. Римљани су постизали велике успехе на Сицилији, али нису имали флоту која би се могла успротивити картагинској. Картагински бродови су им наносили огромну штету пустошећи обале Италије. Римљани су потом одлучили да изграде значајнију флоту. Као узор им је послужила једна заробљена картагинска лађа. Римски мајстори су изградили 200 тријера. Они су, такође, увели једну значајну новину; сваки брод носио је справу ''гаврана''. Гавран је служио у пребацивању војника на непријатељску лађу. Тиме су се римски војници могли борити као на сувом, јер нису били вични поморским борбама.
[[СликаДатотека:Carthage.jpg|мини|лево|300п|Рушевине Картагине]] Због ове новине, римски конзул Дуилије је савладао картагинску флоту 260. године п. н. е. код рта Мила на северној Сицилији. У Риму је у част његове победе на форум постављен стуб -{''Columna rostrata''}-. Римљани су охрабрени успехом на Сицилији пожелели да освоје и саму Картагину, међутим легије које су тамо упутили претрпеле су тежак пораз. Римски грађани су одлучили да о свом трошку изграде нову флоту. Римска војска победила је Картагињане у бици код Егатских острва 241. године п. н. е. То је означило крај Првог пунског рата. Рим је победио и освојио је Сицилију. Рат је био дестабилизирајући за Картагину, тако да неколико година после краја тог рата губи Сардинију и Корзику, јер је на властитом тлу била заузета [[Плаћенички рат|Плаћеничким ратом]].
 
== Други пунски рат ==
{{Посебан чланак|Други пунски рат}}
Други пунски рат ([[218. п. н. е.]] — [[201. п. н. е.]] ) чувен је по [[Ханибал]]овом преласку Алпа. Ханибал је извршио инвазију Италије са севера и победио је Римљане у неколико битака, али никад није успео да изазове раздор између Рима и његових савезника. Битке су се одвијале и у Шпанији и Сицилији. На крају Римљани се искрцавају у Африци и побеђују у [[Битка код Заме|бици код Заме]]. Картагина је и у том рату изгубила и територије и моћ.
 
== Трећи пунски рат ==
{{Посебан чланак|Трећи пунски рат}}
[[СликаДатотека:Karthago.JPG|350п|десно|мини|Остаци Картагине]]
Трећи пунски рат је представљао опсаду Картагине од [[149. п. н. е.]] до пролећа [[146. п. н. е.]]. Римљани су стрепили од Картагине, иако је она после Другог Пунског рата остала потпуно немоћна. То нам доказује и чињеница да је писац Катон Старији свако своје излагање у Сенату завршавао реченицом: „Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити“. На крају Трећег Пунског рата, Римљани су то и учинили, и самим тим постали водећа сила западног Средоземља.