Пунски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 29:
{{Посебан чланак|Први пунски рат}}
Први пунски рат ([[264. п. н. е.]] — [[241. п. н. е.]]) водио се на Сицилији и Африци, а углавном је био поморски рат. На римску страну су стали многи грчки градови. Картагина је на почетку рата имала превласт на мору. Римљани су постизали велике успехе на Сицилији, али нису имали флоту која би се могла успротивити картагинској. Картагински бродови су им наносили огромну штету пустошећи обале Италије. Римљани су потом одлучили да изграде значајнију флоту. Као узор им је послужила једна заробљена картагинска лађа. Римски мајстори су изградили 200 тријера. Они су, такође, увели једну значајну новину; сваки брод носио је справу ''гаврана''. Гавран је служио у пребацивању војника на непријатељску лађу. Тиме су се римски војници могли борити као на сувом, јер нису били вични поморским борбама.
[[ == Други пунски рат ==
{{Посебан чланак|Други пунски рат}}
Други пунски рат ([[218. п. н. е.]] — [[201. п. н. е.]] ) чувен је по [[Ханибал]]овом преласку Алпа.
== Трећи пунски рат ==
{{Посебан чланак|Трећи пунски рат}}
[[
Трећи пунски рат је представљао опсаду Картагине од [[149. п. н. е.]] до пролећа [[146. п. н. е.]]. Римљани су стрепили од Картагине, иако је она после Другог Пунског рата остала потпуно немоћна. То нам доказује и чињеница да је писац Катон Старији свако своје излагање у Сенату завршавао реченицом: „Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити“. На крају Трећег Пунског рата, Римљани су то и учинили, и самим тим постали водећа сила западног Средоземља.
|