Тријанонски споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
Аустроугарска Монархија је крајем 1918. године доживела војни пораз и распала се. Овај распад је омогућио [[Словени|словенским народима]] Монархије, као и [[Румуни]]ма, да остваре своје тежње ка државности или уједињењу са осталим припадницима сопственог народа. Тада су створене [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]] ([[Југославија]]) и [[Чехословачка]], док су се [[Трансилванија|трансилвански]] Румуни прикључили проширеној [[Румунија|Румунији]]. И сами [[Мађари]] су желели да одбаце стари државни систем прогласивши најпре [[Мађарска Демократска Република|Мађарску Демократску Републику]], а потом и [[Мађарска Совјетска Република|Мађарску Совјетску Републику]]. Од земаља којима је до 1918. године управљала Угарска, у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ушле су [[Хрватска-Славонија]] (којој је до 1918. године био подређен и [[Срем]]) и [[Банат, Бачка и Барања|Војводина]] (која је тада обухватала [[Банат]], [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]]). Под фактичку управу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошли су тада и делови Бачке, Барање и Баната који су касније, према одредбама мировних уговора, припали [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]].
У време распада Аустроугарске, појавили су се и политички предлози који су заговарали очување реформисане Аустроугарске односно Угарске, у којима би биле признате националне тежње свих народа са тог подручја. Тако је Микша Штробл крајем 1918. године предложио очување кантонизоване Угарске, по угледу на Швајцарску, која би била подељена на 8 мађарских, 13 етничких и 6 градских кантона.<ref>http://terkepek.adatbank.transindex.ro/belso.php?nev=128</ref><ref>http://terkepek.adatbank.transindex.ro/kepek/netre/128.gif</ref> Овај предлог је изнет прекасно, јер су се у време када је предложен немађарски народи већ фактички одвојили од Угарске и нису имали
<gallery>
| |||