Велика московска кнежевина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
|||
Ред 66:
== Иван III ==
[[Слика:Sluzhba gosudaryu.jpg|мини|250п|[[Алексеј Максимов]], „Служба господару“: сцена из живота средњовековне Русије]]
Ширење Велике кнежевине у
Велика московска кнежевина је добила пун суверенитет над значајним делом етнички руских земаља до 1480. када се владавина [[Татари|татарске]] Златне хорде званично окончала [[Велико стајање на реви Угри|Великим стајањем на реци Угри]] и до почетка 16. века све те земље су уједињене, укључујући Новгородску републику и [[Велика тверска кнежевина|Велику тверску кнежевину]]. Путем наслеђивања Иван III је успео да загосподари важном [[Рјазањска кнежевина|Рјазањском кнежевином]], а кнезови [[Ростов]]а и [[Јарослављ]]а су се добровољно почтинили Ивану III. Северозападни [[Псковска република|град Псков]] је остао независтан током тог периода, али га је касније освојио Иванов син [[Василиј III]] (владао 1505-1533).
|