Санстефански споразум — разлика између измена

* Русија добија део [[БасарабијаБесарабија|БaсарабијеБесарабије]] (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу

Русија је овим уговором стекла превласт на истоку. Добијањем [[БасарабијаБесарабија|БaсарабијеБесарабије]], стекла је контролу над Бугарском, а будући да је овој границе раширила до Једрена, Солуна и Истанбула преко ње и над Солунским заливом и мореузима. Чинило се да је руски сан о избијању на топла мора остварен. [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], "царица мора" никако није хтела да дозволи излазак Русије на [[Егејско море]] и контролу над [[Босфор]]ом и [[Дарданели]]ма јер би се тиме довела у питање њена превласт у источној трговини. Британија је на [[Босфор]]у штитила [[Суецки канал]] и [[Пут за Индију]]. Британске лађе су одмах по подписивању уговора ушле у мореузе, а њена дипломатија је заузела претећи став према Русији. Француска и Аустро-Угарска, свака због сопственог интереса, су стале уз Британију што је Русију довело у ситуацију сличну оној у [[Кримски рат|Кримском рату]]. Русија је била приморана да се приклони арбитражи великих сила у Берлину исте 1878. Берлински уговор поништио је већину одредаба Санстефанског уговора. <ref>http://sr.wikisource.org/sr/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_6</ref>

Премда никад није спроведен у дело, Санстефански споразум имао је далекосежне последице за [[Јужни Словени|Јужне Словене]] и њихове односе с [[Русија|Русијом]]. Задовољио је већину легитимних захтева [[Црна Гора|Црне Горе]], али је изазвао отпор [[Румунија|Румуније]] и [[Србија|Србије]]. [[Бугари]] су са друге стране били више него задовољни. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика [[неправда]], коју су наметнули [[Руси]], a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, [[Нови Сад|новосадска]] „Застава“ отворено је оптужила Русију: "''Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији''!"

Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Андраши]]ја и канцелара Ота[[Ото фон [[Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]а. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.

Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c [[Турска|Турском]] као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html</ref>