Млетачки трговац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
Disambiguated: Велика Британија → Велика Британија (острво); Unlinked: Прстен |
||
Ред 3:
== Настанак и тема ==
Дело је штампано је први пут [[1600.]] године, но вероватно је извођено и раније ([[1596]]). На тај закључак наводе следећи догађаји: погубљење једног [[Јевреји]]на, доктора краљице Елизабете, у [[Лондон]]у, [[1594.]] године, под оптужбом да је био умешан у заверу [[Шпанци|Шпанаца]] који су намеравали да отрују краљицу (сцена на суду (IV, 1) иде на руку антисемитско расположење које је тај догађај био изазвао); Антонијев брод Андреја има исто име као и шпански адмиралски брод Св. Андреја, који су Енглези запленили приликом напада на луку [[Кадиз]], [[1596.]], и име је било погодно да гледаоце у позоришту подсети на подвиг енглеских морнара против непријатеља који је желео да покори [[Велика Британија (острво)|Британију]].
У доба настанка овог дела, централном [[Енглеска|Енглеском]] владала је глад због оскудних жетви и друштвени немири. Песник је изгубио свог јединог сина и донекле се повукао у себе, постао интровертнији. Ова комедија има некакву доследну окренутост унутра – у наглашеним моралним темама, сликама осећања духовне слабости и извенредној обради ликова.
Ред 28:
Басанио и Грацијано, не препознавши своје маскиране жене, желе да се некако одуже тим доброчинитељима који су спасили живот њиховом пријатељу спасивши тако и њихово спокојство. Порција и Нериса захтевају да им се дају два прстена које су приметиле на њиховим рукама, али они знају да су се зарекли да ће чувати то прстење као свој живот, па предлажу да ова двојица праведних и мудрих људи траже било шта друго (ако хоће и највећи драгуљ на свету), само не та два прстена. Међутим, Порција и Нериса, прерушене у младиће, желе само та два прстена и неће пристати да узму ништа друго. Овај захтев оставља Басанија и Грацијана без текста, али они схватају да се морају одужити људима који су управо спасили све њих од пропасти, и дају то прстење.
Тај догађај прозроковаће и други део узбудљивог расплета, у коме, након што су се сви безбедно вратили у Белмонт и почели славље срећног завршетка, Порција и Нериса тобоже примећују да њихови вољени мушкарци не носе прстење које су им дале, и не могу то да им опросте. После приче о догађајима у судници и о човеку који је заслужио непроцењиву награду (која је у овом случају тај
Мудре девојке пуштају присутне да неко време буду шокирани, а онда им све откривају, још више их запањујући. А њихову заједничку срећу увећава вест да су се Антонијева три брода ипак безбедно вратила.
| |||