Нововавилонско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Median Empire sr.svg|мини|десно|300п|Блиски исток око 600. п. н. е. Ружичастом бојом обележено је Халдејско царство]]
'''Халдејско''' или '''Нововавилонско царство''' је период у историји [[Месопотамија|Месопотамије]] од [[626.]] до [[539.]] године п. н. е. Халдејом је називана [[Месопотамија]] од 12. века п. н. е. по [[Халдејци]]ма, [[семити|семитском народу]] који су од тада насељавали област на југу међуречја основавши државу Приморске земље. Оснивач Халдејског царства је [[Набопаласар]], који је успео да се отргне [[Асирско царство|асирској]] контроли. Царство је свој врхунац доживело за време [[Навукодоносор II|Навукодоносора II]], да би је на крају покорио [[Ахеменидско царство|персијски]] краљ [[Кир Велики]]. Иако држава није дуго трајала њен развој и пад су добро документовани у изворима. Одиграла је велику улогу у међународним односима и оставила трајне последице на регион.
 
Ред 18:
Убрзо после битке код Хамада Набопаласар умире, а пресо наслеђује његов син [[Навукодоносор II]].
 
== Експанзија Халдејског царства под Навукодоносором II ==
 
Набопаласаров син Навукодоносор II предводио је војску у бици код Хамада, истакао се у боју и та победа му је осигурала престо. Након крунисања повео је поход на Сирију која је била под утицајем египатског фараона који се трудио да, подбуњујући сиријске кнежеве, направи зону одбране уколико Вавилонци крену на [[Египат]]. После пет месеци је ставио Сирију по контролу своје администрације. Египат није одустајао од палестинске области и сукоб је био неминован. [[Херодот]] наводи губитке на обе стране и склапање мировног уговора. Пошто је решио проблем са Египтом, следећи на удару био је [[Левант]].
598/597. у Јерусалиму избија устанак који је предводио Садекија, Навукодоносоров намесник. Навукодоносор II је предузео поход на Јудеју. Заузео је [[Јерусалим]]. Град је опљачкан, а [[Соломонов храм]] спаљен. 10000 Хебреја је исељено из града ипресељено у [[Вавилон]] и [[Нипур]]. То је био почетак Вавилонског ропства који је за Хебреје траја до Кировог освајања Вавилона [[538.]] п. н. е. Међу исељеницима из Јерусалима био је и [[пророк Језекија]], чија књига представља драгоцен извор. Јерусалимом је управљао Халдејац, а [[Јудеја]] је претворена у провинцију Вавилона. Према Вавилонској хроници опсада Тира је трајала 13 година, што вероватно говори о више похода на град него о правој опсади, и неславно се завршила. Извршен је и један поход на југоисток, на Елам [[596]].
Последњи догађаји Навукодоносорове владавине представљају акције против Египта. [[570.]] п. н. е. дошло је до насилног преузимања власти у Египту. Дотадашњи владар [[Априја]] је збачен, а на престо је сео [[Амазис]] потпомогнут војском. Априја је најпре затражио помоћ од Кипра, а затим од Навукодоносороа II, убедивши га да поведе поход против Египта. [[567.]] на граници са Египтом Вавилонци су претрпели пораз, а Априја је нестао.