Видовдански сабор — разлика између измена

[[Савез комуниста Југославије]] ([[Комунистичка партија Југославије]]) се услед немогућности да одговори на јединствен начин на кључна питања будућности Југославије, а пре свега на питање њеног унутрашњег уређења („федерација или конфедерација“), те пораста национализма, односно јачања позиција републичких партијских руководстава унутар самог Савеза комуниста Југославије, распала почетком [[1990]]. године. На вишестраначким изборима који су одржани током [[1990]]. године у свих шест република, уместо ње су доминацију на политичкој сцени преузеле партије са снажним националистичким и антикомунистичким предзнаком, попут [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]], [[Странка демократске акције|Странке демократске акције]], [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] и других. Међутим, у СР Србији и СР Црној Гори, за разлику од СР Словеније, СР Хрватске и [[СР БиХ]], као и трендова у другим европским земљама које су једнопартијски систем замениле вишепартијским, снажну победу на изборима 1990. не односе противници режима, већ владајуће партије. Један од разлога за то може бити и позиционирање [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], током 1987-1989, не само као лидера комуниста у СР Србији, већ и као неформалног лидера Срба широм [[СФРЈ]].

 

 

Два месеца пре Видовданског сабора, након отцепљења других република, руководство једине две републике које су остале лојалне идеји федерације (Републике Србије и СР Црне Горе) формирало је [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. Лојалност заједници су изразиле и новоосноване Република Српска Крајина и Република Српска, али због притисака међународног фактора вођство СРЈ им је одбило чланство. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]], што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. Нешто раније у СР БиХ је започео рат због различитих интереса тамошњих конститутивних народа, на једној страни [[Муслимани (народ)|Муслимана]] и Хрвата који нису желели да остану у „крњој“ Југославији, односно који су стремили ка стварању властитих националних држава, те Срба, који су желели да остану у тој заједници. Почетком године је основана [[Република Српска]] која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је од стране својих традиционалних западних савезника била оптужена за агресију на новопроглашену [[Република БиХ|РБиХ]], а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране.