Википедија

Сима Марковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 4 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1267207
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{друго значење|другу особу|[[Сима Марковић (вишезначна одредница)]]}}
{{Херој М
Линија 6 ⟶ 7:
|датум_рођења=[[8. новембар]] [[1888]].
| место_рођења=[[Крагујевац]]
| држава_рођења=<br />{{зас|Србија|1882}} [[Краљевина Србија]]
|датум_смрти=[[19. април]] [[1939]]. ('''51''' год.)
| место_смрти=[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]
| држава_смрти=<br />{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]
|професија=математичар
|КПЈ=[[1920]].
Линија 37 ⟶ 38:
Почетком двадесетих година Симу Марковића, читав [[КПЈ]], као и целу земљу заокупља тзв. национално питање и то како у теоретском тако и у практичном смислу.
 
Он је националном питању, које је почетком двадесетих година, заокупљало читаву земљу, писао је у више новинских чланака и брошура, од којих је најпознатија „Уставно питање и радничка класа Југославије“ ([[1923]]), као и у књизи „Национално питање у светлости марксизма“. Ставови у овој књизи где се он у основи залаже за очување Југославије, насупрот ставу Коминтерне, створиће му касније велике проблеме у оквиру властите партије. У вези са Балканским питањем он каже: „''Савез балканских народа значио би економску и политичку еманципацију Балкана из ропства западно-европског империјализма...''“ и „''западно-европски империјализам јавља се као највећи непријатељ и највећа сметња споразуму и уједињењу балканских народа''“.
 
На конгресу [[Коминтерна|Коминтерне]] одржаном априла [[1921]]. године у [[Москва|Москви]], Сима Марковић је изабран за члана Извршног комитета. Тамо упознаје [[Лењин]]а и зближава се са њим. У међувремену су донети [[Видовдански устав]] и Закон о заштити државе, који су били све неповољнији по КПЈ. Сима Марковић одлучује да се не враћа у земљу, већ у [[Беч]]у септембра [[1921]]. оснива Загранични комитет. Пред крај [[1922]]. године одлази у [[Југославија|Југославију]] где бива ухваћен и осуђен на две године затвора. Казну издржава у [[Пожаревац|Пожаревцу]], у истој ћелији у којој је пре четрдесет година лежао његов отац Милош, после Тимочке буне, а касније бива пребачен у [[Лепоглава|Лепоглаву]]. За време издржавања казне написао је две књиге, које су објављене [[1924]]. године. То су „Теорија релативитета“ и „Из науке и филозофије“.
Линија 58 ⟶ 59:
== Спољашње везе ==
{{Портал РРПЈ}}
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-66730504159T У Србији крајем 19. века - сећање Даринке Крстић, рођене Марковић]
* [http://www.imus.org.rs/w3_zbornici/z-176.pdf Драган Трифуновић: Делимична преписка Симе Марковића], Зборник историјског музеја Србије, број 25, 1988. године, стране 69-90.
 
{{Секретари ЦК КПЈ-Председници ЦК СКЈ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сима_Марковић”