Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 6 година
м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
{{bez_izvora}}
'''Видовдан''' је непокретни верски празник кога празнују [[Српска православна црква]] ([[15. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]], [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском]]) и [[Бугарска православна црква]] и један је од највећих [[Српски празници|српских празника]]. Код [[Срби|Срба]] је познат под називом ''Видовдан'', а код [[Бугари|Бугара]] ''Видовден'' или ''Видов ден''.
 
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији [[Косовска битка|Косовски бој]], погибија [[кнез]]а [[Лазар Хребељановић|Лазара]] ([[1371]]-[[1389.|1389]]) и тзв. ''пропаст Српског царства'', па се тог дана, поред [[амос|светог Амоса]], од почетка [[20. век|-{XX}- века]] слави и црквени празник ''Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика''{{чињеница|date=11. 2009.}}.
 
== О пореклу назива ==
[[СликаДатотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|100п|[[Световид]]]]
[[СликаДатотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|100п|[[Свети Вид]]]]
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудар]]и [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке ({{јез-ит|Fiume}}, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).
 
==Догађаји==
{{главни чланак|28. јун}}
 
[[СликаДатотека:Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG|мини|десно|250п|Видовдан на Газиместану 2009.]]
 
Ово су неки од догађаја који су се збили на Видовдан (обратити пажњу да је због разлике у календару Видовдан у сваком веку падао на различит датум; на пример, Косовска битка је одиграна на Видовдан 15. јуна 1389, а не 28. јуна 1389):
* [[1989]], обележено 600 година Косовске битке, [[Слободан Милошевић|Милошевићевим]] [[говор на Газиместану|говором на Газиместан]]у,
* [[1990]], усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим [[Срби]] више нису били конститутивни народ у [[Хрватска|Хрватској]],
* [[1991]], случај наводног убиства тројице војника [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], познатији као [[Случај Холмец|случај Холмец]],
* [[1992]], пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
* [[1995]], снаге Војске Републике Српске спречиле покушај АРБиХ и ХВО [[Деблокада Сарајева|Деблокаде Сарајева]],
363.220

измена