Фовизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
м разне исправке |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Фовизам''' је уметничка група основана [[1905]]. у [[Париз|Паризу]]. Фовизам је била прва уметничка револуција у [[20. век]]у. Име се односило на малу групу истомишљеника сликара [[Анри Матис|Анрија Матиса]], [[Морис Вламник|Мориса Вламника]] и [[Андре Дерен]]а који су у [[1905.]] године излагали у Париском јесењем салону. Један новински критичар користи израз"''-{Les Fauves}-''" (у преводу „дивље звери“) за ове уметнике (као иронично подругивање), који тада постаје име целе групе.
Ред 11:
Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и [[Винсент ван Гог|Ван Гогу]] као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у [[Париз]]у изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. Међутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и [[интуиција]].
[[Боја]], бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима [[Анри Матис|Анрија Матиса]] званичног вође групе, су под утицајем [[Персија|персијске]] и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, гдје су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], [[Коптска уметност|уметношћу коптских хришћана]], архајским [[Грчка|грчким]] уметницима, као и уметношћу [[Африка|афричких]] племена, племена [[Океанија|Океаније]] и [[
Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис|Матис]], [[Морис Утрило|Утрило]], [[Андре Дерен|Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руо]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на хипокризију материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике [[Христ]]а су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као [[Гоја]] у [[Шпанија|Шпанији]] [[инквизиција|инквизиције]], корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.
| |||