Офиолит — разлика између измена

Термин ''офиолит'' први пут је употребио Александaр Броњијар<ref>Brogniart, A. (1813) ''Essai de classifacation mineralogique des roches melanges,'' Journal des Mines, v. XXXIV, 190-199</ref> за асамблаж зелених стена ([[серпентинит]], [[дијабаз]]) у [[Алпи]]ма; Штајнман<ref>Steinmann, G. (1927) ''Die ophiolitshen zonen in den mediterranen Kettengebirgen,'' translanted and reprinted by Bernoulli and Friedman, in Dilek and Newcomb, editors, ''Ophiolite Concept and the Evolution of Geologic Thought,'' Geological Society of America Special Publication 373, 77-91</ref> је касније изменио употребу ове речи, при чему је у стене офиолитске секвенце укључио и [[пилоу лаве]] и [[рожнац]]е, такође због њихових јављања у Алпима. Термин је јако мало коришћен у другим деловима света, све до касних педесетих година 20. века, односно раних шездесетих година, а описивао је асамблаж аналоган [[океанска кора|океанској кори]] и процесу [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]]. Ови описи били су у складу са два процеса који су тада били познати: (1) опсервацијом трака [[геомагнетска аномалија|магнетских аномалија]] на [[океан]]ском дну, паралелних системима [[средњоокеански гребен|средњоокеанских гребена]], које су Фредрик Вајн и Драмод Матјуз<ref name="Vine F.J. and Matthews D.H. 1963">Vine, F. J. and D. H. Matthews (1963) ''Magnetic anomalies over ocean ridges,'' Nature, 199, 947-949</ref> интерпретирали као формације нове океанске коре на средњоокеанским гребенима и њихово симетрично ширење од гребена ка ободу океана; (2) опсервацијом комплекса [[дајк]]ова (''-{sheeted dike complex}-'') у оквиру офиолитског комплекса -{Troodos}-[[Тродос]] на [[Кипар|Кипру]], за које је -{Ian Graham Gass}- са сарадницима<ref>Gass, I. G. (1968) ''Is the Troodos massif of Cyprus a fragment of Mesozoic ocean floor?'' Nature, 220, 39-42</ref> тврдио да су настали поновљеном [[екстензија|екстензијом]] коре и [[интрузија|интрузијом]] [[магма|магме]], чиме је створена формација која се потпуно састоји од дајкова, а која не садржи старије [[стена|стене]]. Морс и Вајн<ref>Moores E. M. and F. J. Vine (1971) ''The Troodos massif, Cyprus, and other ophiolites as oceanic crust: Evaluation and implications,'' Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 268A, 443-466</ref> су закључили да је овај комплекс дајкова могао бити формиран само процесом који је сличан ширењу океанског дна<ref name="Vine F.J. and Matthews D.H. 1963"/>. Због тога је прихваћена теорија да офиолити представљају [[океанска кора|океанску кору]] која је [[обдукција|обдукована]] преко [[континентална кора|континенталне коре]].