|
Град Краљево се на северу граничи са општинама [[Општина Чачак|Чачак]], [[Општина Кнић|Кнић]], [[Општина Пивара|градском општином Пивара]] [[Крагујевац|Града Крагујевца]] и [[Општина Рековац|Рековац]], на истоку са општинама [[Општина Трстеник|Трсетник]], [[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] и [[Општина Александровац|Александровац]], на југу са општином [[Општина Рашка|Рашка]] и на западу са општинама [[Општина Ивањица|Ивањица]] и [[Општина Лучани|Лучани]].
Град Краљево има 63.030 становника, а шире општинско подручје ома 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.
Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке.
U severnim delovima teritorije su na zapadu Kotlenik, na istoku Gledićke planine, a Donjegružanska udolina u središtu, između tih planina. u južnim, prostranijim delovima tog rejona se od zapada ka istoku pružaju severnoistočni delovi Starovlaških planina (Radočelo, Čemerno, Troglav i delovi Jelice), u središtu udoline Ibra, a na istoku severni ogranci Kopaonika (obronci Željina, Studena planina, Ravna planina, Stolovi i Goč). Severne i južne delove kraljevačke opštine razdvaja udolina Zapadne Morave.
Kotlenik i Gledićke planine su južni ogranci šumadijskih planina, plećatih temena, raščlanjena brojnim dolinicama pritoka Zapadne Morave i Gruže. To su delovi jedne iste mase stena, koja je razdvojena na dva dela kada su njeni središnji delovi duž dubokih pukotina u zemljinoj kori bili spušteni i tu je obrazovana Gružanska udolina.
Severni ogranci Starovlaških planina i Kopaonika su takođe delovi iste stenovite mase. Oni su danas poodvajani u manje planine pre svega dubokom dolinom Ibra, a zatim i dolinama njegovih levih i desnih pritoka. I njihova temena su plećata, sa nešto užim visoravnima, koje su stupnjevito nagnute sve niže prema severu.
Planine na jugu i severu opštine Kraljevo su takođe delovi jedne iste osnovne mase. Međutim, središnji delovi te mase, na prostoru Kraljevačkog suženja, potonuli su duž dubokih rasednih pukotina i tako je stvoren središnji deo zapadnomoravske udoline.
Stolovi se pružaju između dolina Ibra, Brezanske reke i Ribnice. Na severu se toj planinskoj masi priključuju manje planine, izdvojene od Stolova i među sobom kraćim a izrazitim dolinama pritoka Ibra i Ribnice, kao Ozren (959), Vitoš (755), Strmenica (678), Oštra Glava (729) i dr. Najviši vrhovi Stolova su Čiker (1325), Mala Čuka (1151), Velika Čuka (1030), Usovica (1356), Orlovac (938) i drugi manji prema dolini Ibra, a Čukar (1020), Tepak (1020), Klečak (871) i drugi manji prema dolini Ribnice. Širina i dužina te planinske mase iznose oko 12km. Južne strane su pretežno ogolele, ili su pod pašnjacima, naročito u selu Brezna. Severne strane su pretežno pod šumom i šikarom. Najpogodniji pristup do severnih delova ove planinske grupe je od Kraljeva, preko manastira Žiče i zatim uz Žičku reku ili od Kraljeva uz Ribnicu asfaltnim putem Kraljevo - Zmajevac - Kamenica do podnožja, a zatim slabiji seoski kolski putevi i staze po grebenima.
Radočelo je planina dužine oko 15 km, okružena je rekom Studenicom sa tri strane: od jugozapadne, zapadne, severne do severoistočne strane, a na jugoistočnoj strani se postepeno spušta serijom manjih vrhova dolinama Kruševičke reke i Brvenice do ibarske klisure. Najviši vrh je Krivača (1643), na zapadu postoji vrh od 1532m, a na jugoistoku vrh Štrmac (1054) i Rudno su krajnji vrhovi sa preko 1000 metara nadmorske visine. Severozapadno od vrha Krivača, uz reku Studenicu nalazi se selo Milići, nizvodno selo Brezova, pa manastir Studenica. Južno od masiva Radočela nalaze se Devići i Rudno kao rubna naselja opštine Kraljevo.
Planina Čemerno se pruža od zapada ka istoku na dužini od oko 21km. Najvažniji vrhovi su: Goleš (1348), Gvozdac (1456), Smrdljuš (1579) kao najviši vrh te planine, zatim Rudo brdo (1454), Gusarica (1535), Tičije brdo (1430), Mršava livada (1250), kao i drugi manji. Sa juga je planina Čemerno ograničena dolinom reke Studenice, a sa severa dolinama Dubočice i Borošnice i znatno je raščlanjena dolinama njihovih pritoka. Jedan od najlepših delova je izvorišna lepeza severoistočno od Gusarice u predelu sela Bresnik. Teme planine Čemerno je znatno suženo. Na njemu, pod vrhovima nalaze se mnogi izvori, od kojih su najznačajniji: Kadina voda, ispod vrha Gvozdac i Zmajevac, između Smrdljuča i Rudo brda. Najpristupačniji i najpoznatiji izvor nalazi se na 700mnv u mestu Odmenje - čuvena Savina voda, nadaleko poznata po svojoj lekovitosti. Najveći deo planinskog temena je pod šumom, ali na pojedinim delovima grebena ima manjih ili većih travnatih proplanaka sa stočarskim kolibama. Zapadnim delovima planinskog temena vodi slabiji kolski put, koji se zatim temenima kose spušta na severu ka selima Tolišnici, u gornjem delu sliva Borošnice, u rejon sela Savovo (Zaseok Ponore), i ka Magliču, u dolini Ibra. Mnogo je više stočarskih koliba na južnoj strani Čemerna i one se dižu visoko uz planinske strane iznad kuća sela Savovo i Đakovo.
Reke:
Zapadna Morava postaje od voda Moravice i Đetinje, istočno od Požege i zatim teče ka istoku kroz Ovčarsko - Kablarsku klisuru, Čačansku kotlinu, Kraljevačko suženje, Kruševačku kotlinu i istočno odatle se u Paraćinskoj kotlini sastaje sa Južnom Moravom gradeći Veliku Moravu. Kraljevačkom rejonu pripada prednji deo njenog toka, Južne Morave, reka je na 210 metara nadmorske visine, a kod Vrbe, koja je oko 95 km udaljena od stava, reka je na oko 175m nadmorske visine. Dakle, kroz opštinu Kraljevo protiče 35 km toka Zapadne Morave i na toj izmedju sela Obrve i Vrbe. Kod Obrve, koja se nalazi oko 130km uzvodno od stava Zapadne dužini pad reke je je oko 25 metara. Stvarni pad je od 0.5 do 1.2m/km dužine toka.
Slika 1 www.kraljevo .com
Ibar nastaje od pet vrela i izvora na severnoj strani planine Hajla (2400mnv) od kojih je najniži izvor i najjači, a onda teče pretežno klisurastom dolinom sa manjim umetnutim proširenjima na istok do Kosovske Mitrovice, a zatim na sever do Kraljeva i istočno od njega uliva se u Zapadnu Moravu. Kraljevačkoj opztini pripada donji deo tog živog toka, nizvodno od Biljanovca, na dužini od oko 70km i sa padom od 330 do oko 185 metara nadmorske visine, tj padom od oko 2m/km dužine toka. Treba, međutim, istaći da je stvarni pad u prvoj polovini tog dela toka veći od prosečnog i da dostiže i do 5 m/km, a da je u donjem delu oko 1 m/km dužine toka. Uopšte, Ibar je brža reka od Zapadne Morave, naročito u klisuri, između Biljanovca i Mataruga, na dužini od oko 50 km. Tu je njegovo korito široko oko 50m, udubeno u serpentinu ili planinskim krupnim nanosima, ispunjeno monolitnim blokovima i oblucima stena, mestimično ostenjacima, preko i oko kojih voda penuša i na viče mesta se u koritu javljaju izraziiti brzaci. Nizvodno od sela Mataruga, Ibar dobija izgled ravničarske reke, pravi velike i manje laktove krećući se od jedne do druge strane široke doline i tu se njegov tok smiruje i mestimično račva u rukavce između nanosnih rečnih osnova. Nešto su značajniji tokovi pritoka Ibra, jer su bogatiji vodom. Od njih, sa leve strane za Ibar se vezuju Studenica, sa izvorištem na planini Goliji (1801m), Dubočica i Lopatnica, kao i druge manje pritoke (Kolanj, Pivnica i dr.) a sa desne strane Brezanska reka i druge manje reke koje dolaze sa Zapadnih Stolova (Premovac, Magaznica, Stolački potok i druge). Sve one obiluju vodom i teku kroz dubodoline, korita su im urezana u krupnom nanosu oblutaka, nabujaju jako u periodu kiša i otapanja snega, da bi u sušnom periodu voda u njima omalila, a kod manjih tokova i sasvim presahla. Nizvodno od Mataruga nešto je veći sliv pritoke Ibra koja sa leve strane dotiče kod sela Progorelice, kao i slivovi desnih pritoka Žičke reke i naročito Ribnice.
Ribnica je najveća reka koja celim svojim tokom prolazi kroz teritoriju opštine Kraljevo. Njen gornji (gde se zove Sokolja) i srednji tok izgrađen je u planinskom terenu između Stolova i Goča i tu se javlja niz pritoka sa bujičarskim režimom voda. donji tok Ribnice je izgrađen u jezerskim naslagama i krupnim rečnim nanosima južno od Kraljeva. Dužina reke je oko 26 km a površina sliva od 115kvm.
==Демографија==
|
