Највећи део трансизомера се производи за тржиште, јер су они ретки у природи. Масти изграђене од њих називају се [[транс-маст|''trans''-мастима]], док су насупрот њих [[cis-mast|''cis''-масти]]. Цисизомер смањује међумолекулске силе међу незасићеним мастима и спречава њихову пасивност. Стога оне тешко прелазе у чврсто стање, а лако се разлажу или метаболишу. ''Trans''-масти, иако и даље незасићење, попримају све одлике засићених — у чврстом су агрегатном стању, пасивне су и згодне за употребу у исхрани.
Ипак, научно је доказана веза између транс''trans''-масти и повећаног ризика од [[Коронарна болест срца|коронарне болести срца]].<ref>{{cite book|title=Dietary reference intakes for macronutrients|publisher=National Academies Press|year=2005|page=423|url=http://www.nap.edu/openbook/0309085373/html/423.html}}</ref> Ово се дешава зато што се након конзумирања ових масти повећава ниво лошег ''-{LDL}-'' [[холестерол]]а, али и смањује концентрација доброг ''-{HDL}-'' холестерола.<ref>{{cite web|title=Trans fat: Avoid this cholesterol double whammy|publisher=Mayo Foundation|url=http://www.mayoclinic.com/health/trans-fat/CL00032|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref> Актуелна је дебата како издвојити природне ''trans''-масти од оних које је човек створио, али о томе не постоји научни консензус. Делимично хидрогенизована биљна уља треба разликовати од посебних уља насталих премештањем масне киселине са једног молекула триглицерида на други. То су [[интерестерификоване масти]] и користе се као безопасна замена за ''trans''-масти.
