Породично право — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 3:
== Посебна правна дисциплина и наука ==
Породично право се, као посебна правна дисциплина, може дефинисати у ширем и ужем смислу. У ''ужем смислу'' породично право као самостална правна грана представља скуп правних норми којима се уређују односи у породици, док у ''ширем смислу'' породично право уређује односе породице и друштва.
Породично право се може да се, схваћено као посебна грана права, посматра из више различитих аспеката. Породично право се посматра као ''позитивно'' ако су предмет разматрања норме чија је примена обавезна у одређеној земљи. Посматра се у ''упоредноправном'' смислу ако су предмет анализе правила о породици која важе у страном законодавству. Ако се анализирају некадашња решења из области породичног права у једној или више држава онда се примењује ''историјскоправни'' метод.
У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно - и из правног аспекта (важност наследног, стварног, облигационог, кривичног, медицинског права) и из неправног аспекта (важност биолошких, психолошких, социолошких, филозофских сазнања). Примена породичноправне норме често није могућа без ангажовања стручњака друге научне дисциплине. <br />▼
Термин ''породично право'' се може односити и на науку која систематски проучава и објашњава норме породичног права као посебне правне дисциплине. Осим анализе постојећих правних норми, ова наука, констатујући несавршеност постојећег породичног законодавства предлаже измене постојећих или доношење нових правних решења.<br />▼
▲У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно - и из правног аспекта (важност наследног, стварног, облигационог, кривичног, медицинског права) и из неправног аспекта (важност биолошких, психолошких, социолошких, филозофских сазнања). Примена породичноправне норме често није могућа без ангажовања стручњака друге научне дисциплине.
▲Термин ''породично право'' се може односити и на науку која систематски проучава и објашњава норме породичног права као посебне правне дисциплине. Осим анализе постојећих правних норми, ова наука, констатујући несавршеност постојећег породичног законодавства предлаже измене постојећих или доношење нових правних решења.
Наука породичног права може проучавати породицу:
# са становишта ''позитивног права'',
# са становишта ''упоредног права'',
# са становишта ''историје права''.
Породично право као наука би требало да, следствено чињеници да је човек у браку и породици мултидимензионалан, поштује разне аспекте породичног живота укључујући али не ограничавајући се на емотивне, социјалне, економске, психолошке и демографске.
== Место породичног права у правном систему ==
Римски правник Гај је у својим ''Институцијама'' извршио прву познату поделу целокупног система приватног права. Он је Грађанско право поделио на право које се односи на ''лица'', право које се односи на ''ствари'' и право које се односи на ''тужбе''. '''Институционални систем''' и данас у основи важи у земљама романске правне баштине (Француска, Швајцарска, Аустрија). Друго схватање, пак, породично право сврстава у шири систем грађанског права. Познати '''пандектни систем''' целокупно грађанско право дели на пет делова од којих је један управо породично право. По том систему су конципирани немачки, грчки и јапански грађански законик. Према трећој, '''јуснатуралистичкој концепцији''' породично право је, као и наследно, део материје грађанског права која уређује права друштва, док са друге стране статусно, стварно и облигационо уређују права појединца. Ова концепција је присутна у пруском Ландрехту из 1794. године. Без обзира да ли се ради о ''дводеобној'', ''тродеобној'' или ''петодеобној'' класификацији субјективних права, свим овим правним системима је заједничко да породично право представља само део грађанског, а не засебну грану права.
Ставови о специфичности и самосталности породичног права су присутни од 18. века. Француски филозофи су, нарочито Волтер, Дидро, Хелвецијус и Жан-Жак Русо, као и немачка класична школа 19. века (Савињи, Пухта, Унгер), подржавали схватање о породичном праву као посебној грани права. Као законописац ''Општег имовинског законика за Црну Гору'', први је у свету ово схватање имао прилике да примени познати правник и социолог '''Валтазар Богишић''' који је, на основу анкете спроведене у народу, установио да у погледу овог права постоји толико различитих обичаја да их није могуће сврстати ни у посебну грану права, а нарочито не у оквире имовинског права. ''Грађански кодекс Руске Федерације'' уређује облигационо, стварно, наследно и међународно приватно право, док за потребе породичног права постоји посебан ''Породични закон''.
=== Разлози посебности Породичног права ===
Породично право се од грађанског знатно разликује по неким својим специфичностима.
Наиме, нужна претпоставка за настанак грађанског права јесте робно-новчана привреда са развијеном тржишном разменом. У супротном, грађанско право није нарочито развијено. Породично право постоји и у социјалном амбијенту који нема робно-новчани карактер. Док грађанско уређује имовинске односе, породично право уређује претежно личне односе, а чак су и имовински односи у породици специфични.
Разлике у методу су значајне с обзиром да у грађанском праву доминира аутономија воље субјеката односно диспозитивне правне норме. Карактеристика породичног права су управо императивне правне норме у погледу којих влада однос надређености државног поретка, а никако метод равноправности странака. По природи ствари, равноправност субјеката не може бити одлика породичног права у целини. <br />▼
▲Разлике у методу су значајне с обзиром да у грађанском праву доминира аутономија воље субјеката односно диспозитивне правне норме. Карактеристика породичног права су управо императивне правне норме у погледу којих влада однос надређености државног поретка, а никако метод равноправности странака. По природи ствари, равноправност субјеката не може бити одлика породичног права у целини.
Што се тиче санкције за кршење норми, грађанско право познаје принцип имовинске санкције која се огледа у захтеву за принудно испуњење обавеза. Санкције у породичном праву су усмерене на личност учесника породичноправног односа, а не на његову имовину. Права учесника грађанскоправног односа се, уз присутне изузетке, не штите по службеној дужности већ по захтеву заинтересованог лица. С друге стране, има случајева да, у породичном праву, суд поступа по приватној иницијативи али доминирају примери интервенције надлежних органа по службеној дужности.
Линија 36 ⟶ 45:
# '''Породично право у ужем и ширем смислу''': У ужем смислу, породично право уређује односе у оквиру породице, а у ширем уређује односе породице и друштва.
== Извори ==
* Драшкић, М., "Породично право и права детета", Београд, 2005.
* Панов, С., "Породично право", Београд, 2009.
[[Категорија:Породично право]]
| |||