Максимин Даја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 40 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q189095 (translate me) |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Владар
| име = Гај Валерије Галерије Максимин
Линија 21 ⟶ 22:
| деца =
}}
'''Гај Валерије Галерије Максимин''' ({{јез-лат|Gaius Valerius Galerius Maximinus}}; рођен [[20. новембар|новембра]] [[270]]. године, умро лета [[313]]. године) био је римски цар, познат под својим надимком Даја, којег је понео из сељачког детињства. Он је био рођен на истоку данашње Србије, на истоку провинције [[
Галерије је стекао углед захваљујући својој војничкој каријери, а када је његов ујак [[Галерије]] добио [[цезар (титула)|титулу цезара]], започео је његов успон.
[[308]]. године када је [[Лициније]] постао август,
Максимин Даја је сачуван у рђавој успомени међу [[хришћани]]ма, зато што је наставио са прогонима иако је Галерије већ био објавио едикт о толеранцији.
Линија 32 ⟶ 33:
== Биографија ==
Максимин, чије право име је било Даја, био је [[Галерије]]в сестрић. У свом раном животу био је пастир у родној Илирији. Одрекавши се овог скромног позива у замену за војнички живот, уздигао се до највишег положаја у служби, пре ће бити силом интереса него каквим приметним заслугама. По [[Диоклецијан]]овој абдикацији у [[Никомедија|Никомедији]] 305, премда се није ни по чему истицао и био уистину непознат, адоптирао га је нов цар Истока, примио је назив ''Јовије'', уздигнут је на положај цезара и добио је на управу Сирију и Египат. Мало захвалан за ове изузетне и незаслужне знаке наклоности жестоко је негодовао након што је заобиђен у аранжману који је уследио после смрти [[Констанције Хлор|Констанција Хлора]] када је [[Лициније]] произведен у августа. Далеко од тога да буде задовољан
Велики војни таленти [[Херкулије|Херкулија]], Галерија и Лицинија донекле су служили, ако не да ублаже, а оно бар да одврате пажњу од њихових порока и злочина. Али, ниједна особина, било племенита било сјајна, не ублажава грубу бруталност Максимина, који је надмашио све своје савременике у раскалашности приватног живота, у општој свирепости своје управе и у бесној мржњи којом је гонио хришћане. Његово уздизање, које је било резултат чисто породичног утицаја, мора да је било исто толико неочекивано за њега самога колико и за остале. Очекивало се да ће бити пасивно и подређено оруђе, али он ни на који начин није показао да је такав. Његова настрана таштина — осећање које једва да се може оплеменити речју „амбиција“ — била је задовољена на неко време, пошто Галерије није био вољан да зарати са креатуром коју је сам створио, али га је по свој прилици ароганција узрокована овим успехом навела на ничим изазвану агресију која је довела до његовог уништења.
== Извори ==
* -{Zosim. ii. 8}-
* -{Victor, ''Epit.'' 40}-
* -{Oros. vii. 25}-
* -{Auctor. ''de mort. persec.'' 5, 32, 36, 38, 45, &c.}-
* -{Euseb. ''H. E.'' viii. 14, ix. 2, &c.}-
==Види још ==
Линија 53 ⟶ 54:
{{низ|
пре=[[Максенције]]|
списак=[[Византијски цареви]] <br /> [[310]]-[[313]]|
после=[[Лициније]]
}}
|