Панонско море — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 12 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q3705990 (translate me) |
Disambiguated: конгломерат → Конгломерат (геологија), Ђердап → Ђердапска клисура, депресија → Депресија (геологија) |
||
Ред 17:
==Основне одлике==
Потврде о слаткој води су седименитни [[Конгломерат (геологија)|конгломерат]]и, [[пешчар]]и, лапори и [[кречњак|кречњаци]] у којима су нађени слатководни [[фосил]]и [[шкољка|шкољака]] конгерија, мали остракоди и листови копнених биљака. Море је у остацима пешчара оставио раменоношца -{Terebratural}--а и [[главоношци|главоношца]] -{Aturia}-, док су у лапорима нађене фораминифере.
У бадену када постоји плитко и топло море, расли су [[корал]]ни [[гребен]]и и црвене алге -{Lithothamnium}-, а у зони јаких валова живели су шкољкаши дебелих љуштура попут -{Pectena}-, -{Ostrea}- и -{Chlamys}-, и велики [[јеж]]еви -{Clypeaster}- које можемо наћи у биогеном кречном седименту литавцу, који се као грађевински материјал вадио у [[Средњи век|средњем веку]]. У дубљем мору живели су шкољкаши танких нежних љуштура као -{Amussium denudatum}- и -{Solenomya doderleini}-.
Ред 28:
У овом раздобљу прекида се веза између Панонског мора и Тетиса у [[Моравска|Моравској]]. Шумадијске планине се благо спуштају тако да вода надире све до [[Крушевац|Крушевца]], а Авала и Космај постају острва. У околини [[Београд]]а таложе се наслаге [[кречњак]]а. [[Угаљ]] из Крушевачког басена датира из овог периода. На копну су расла стабла чије је лишће ношено ветром доспело у море, те је нађено фосилизовано у лапорима. Развијене су уобичајене врсте дрвећа [[храст]], [[врба]], [[буква]], али и медитеранско биља као што су [[ловор]], [[фикус]], [[цимет]]овац. То указује на топлију клима|климу него што је данас.
===Панон===
У [[панон]]у (крај миоцена) долази до прекида везе између Панонског и [[Влашко-понтијско море|Влашко-понтијског мора]] у [[Ђердапска клисура|Ђердап]]у. Узрок томе било је интензивно издизање [[Карпати|Карпата]]. Као последица оваквих промена вода са севера надире све до [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], а дубине достижи и 850 метара. Море остаје на југу преко [[Куманово|Кумановко]]-[[Прешево|прешевске]] повије у вези са [[Егејско море|Егејским морем]], а преко [[Качаничка клисура|Качаничке клисуре]] „комуницира“ са [[Косово|Косовским]] и [[Метохија|Метохијским]] [[језер]]ом. Период пре око 11-8 милиона година карактерише и значајан губитак [[салинитет]]а, па је врло мало сарматских врста преживело. Појавиле су се нове, попут пужева -{Limnaea extensa}- и -{Gyraulus praeponticus}-.
===Понт===
Почетком [[плиоцен]]а ([[понт]]) успоставља се поново веза у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]], ниво воде се снижава, а проток кроз клисуру расте. Море се лагано повлачи из Шумадије па се формирају Моравски и Колубарски залив. У [[Војводина|Војводини]] у дубоким депресијама (до 1000 метара) акумулира се [[песак]] ([[нафта]]). Богате наслаге угља у [[Костолац|Костолачком]] и [[Колубара|Колубарском]] басену датирају из овог периода. Панонско море ушло је у „језерски стадијум“. Услед промене нивоа и смањења површине настају неке нове врсте живог света — [[пуж]]еви с надуваним задњим завојем (-{Limnaea}-, -{Boskovicia}-, -{Lytostoma}-, -{Valenciennesia}-), ситни пужић -{Micreomelania}-, нови родови ребрастих шкољки (-{Limnocardium}-, -{Paradacna}-, -{Pteradacna}-, -{Didacna}-) и др. [[Обала|Обале]] су настањивали сроднци праслонова „динотерији“, хранећи се лишћем разноликог дрвећа. О томе сведочи [[зуб]] праслона, којег је након угинућа животиње можда поток донео у језерски муљ. Припадао је врсти -{Dinotherium giganteum}-.
===Левант===
[[Левант]]ска фаза представља последњи период постојања Панонског мора, које у овом раздобљу еволуира из „језерског“ у „барски стадијум“. Вода се задржала само у дубоким [[Депресија (геологија)|депресија]]ма, а остатак је отицао долином Прадунава преко Ђердапске клисуре. Пре око 600 хиљада година и након 30 милиона година постојања Панонско море најзад нестаје, формира се савремена [[хидрологија|хидрографска]] мрежа у којој доминира ток [[Дунав]]а и његове притоке.
==Постморска фаза==
| |||