Веселин Маслеша — разлика између измена

|датум_смрти=[[14. јун]] [[1943]]. ('''37''' год.)

| место_смрти=[[Долина хероја]], код [[Тјентиште|Тјентишта]]

|професија=књижевник

|КПЈ=[[1938]].

 

== Биографија ==

 

Још у шестом разреду гимназије, ступио је у револуционарни омладински покрет, а истовремено се укључио и у акције радничког покрета Бањалуке. Прве основе марксистичког образовања стекао је у ђачко-литерарном друштву „Младост“.

 

Године [[1931]]. враћа се у Београд и запошљава се као публицист у Редакцији часописа „Народно благостање“. Посебно је био ангажован у остваривању политике Народног фронта и стварању легалне јединствене радничке партије, односно Странке радног народа, као секретар њеног Иницијативног одбора.

Поред партијско-политичке активности, Маслеша се интензивно бавио научно-истраживачким, публицистичким и преводилачким радом. Бавећи се темама из домена економских, политичких и књижевних збивања у земљи и иностранству, Веселин Маслеша је, као публициста, објављивао неколико студија, а најпознатије су „''[[Млада Босна]]''“ и „''[[Светозар Марковић]]''“.

 

На првом заседању [[АВНОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у, новембра [[1942]]. године, Маслеша је одржао главни реферат: „''Народноослободилачка борба и стварање Антифашистичког вијећа''“, у којем је изнео историјат антифашистичке борбе у свим крајевима [[Југославија|Југославије]] од [[1936]]. до [[1942]]. године. Тада је изабран у Извршни одбор АВНОЈ-а.

 

 

Одлуком Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].

{{Портал НОБ}}

{{Commonscat|Veselin Masleša}}

 

== Спољашње везе ==