Павле Илић — разлика између измена

|служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br>[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br>[[Југословенска народна армија]]

Током пролећа [[1942]]. године учествовао је у чишћењу источне [[Босна (област)|Босне]] од [[ЈВуОјугословенска војска у отаџбини|четника]] и борбама за одбрану [[Фоча|Фоче]], у којој је био смештен [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]]. Маја [[1942]]. године „''Вељко Крајинац''“, као су га тада звали, примио је дужност помоћника начелника Врховног штаба и у наредних 17 месеци учествовао у решавању најсложенијих питања: снабдевања јединица, координирања дејстава хрватских и крајишких јединица, формирања нових јединица, организације рушење пруге [[Сарајево]]–[[Мостар]] и др. Заједно са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] командовао је на [[Босанско Грахово|Граховском]] сектору и учествовао у ослобађању [[Банија|Баније]].

Испред Врховног штаба, присуствовао је, са [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]], [[24. септембар|24. септембра]] [[1942]]. године Првом конгресу партизанских лекара, у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. После боравка у [[Книн]]у и успешно изведених акција на поправкама [[Железничка пруга|пруге]] како би се рањеници евакуисали, Вељко је прешао на подручје [[Национални парк Сутјеска|Сутјеске]]. Маја [[1943]]. године Вељко је, заједно са још шест другова, унапређен у чин [[пуковник]]а, а [[1. новембар|1. новембра]] [[1943]]. унапређен је у чин [[генерал-мајор]]а. У време капитулације [[Италија|Италије]], када је било очекивано искрцавање [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]] на [[Јадранско море|Јадранску]] обалу, октобра [[1943]]. године, Павле је посатвљен за команданта [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]]. Сви контакти које су Савезници одржавали са генерал-мајором Павлом Илићем, у почетку су одржавани у [[Ливно|Ливну]], а затим на једном острву.

Као представник источне [[Србија|Србије]], учествовао на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године. Уочи заседања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а Павле је имао неколико сусрета са Врховним командантом НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. После упознавања са Павловим завичајем и надимком „Вељко“ речено му је да ће бити један од делегата на заседању.

Већ почетком [[1944]]. године Павле Илић је одређен за представника [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] при [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главном штабу НОВ и ПО Србије]], ради помоћи у организовању и оперативном изграђивању новоформираних јединица на [[Косово и Метохија|Косову]], [[Санџак (област)|Санџак]]у, [[Топлица (река)|Топлици]] и [[Јабланица (Бујановац)|Јабланици]]. Циљ је био да се створи слободна територија у сливу [[Велика Морава (река у Србији)|Мораве]] и [[Ибар (река)|Ибра]] и даље према [[Република Македонија|Македонији]]. Павле је истовремено одржавао везе са руским представником, мајором Коваљенком.

Средином јуна [[1944]]. године, Павле Илић је [[Вис (острво)|острва Виса]], где се тада налазио Врховни штаб, отишао [[авион]]ом, са [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозарем Вукмановићем Темпом]] у [[Лесковац]], где су се затим преко [[Радан планина|планине Радан]] пребацили у [[Република Македонија|Македонију]] на планину [[Козјак (Куманово)|Козјак]] где се налазио [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]]. У Македонији је после сређивања већих јединица радио на припреми коначног обрачуна са [[Немци|немачким]] и [[Бугари|бугарским]] снагама у долини [[Вардар]]а и ликвидацији балистичких група. Павле је интензивно радио на обнављању мостова и комуникација, организовао је неколико војних курсева и школа, пред слање бораца на [[Сремски фронт]].

После [[1. мај]]а [[1945]]. године Павле Илић је као начелник Штаба [[Пета армија ЈНА|Пете армије]] именован је за команданта инжењеријских јединица [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. Своја богата ратна искуства преносио је на младе као начелник Школе тактике [[Војна академија (вишезначна одредница)|Више војне Академије]]. Последња војна дужност била му је Командант граничних јединица.

Павле Илић је током рата водио „''Ратни дневник''“, а мнгобројне ратне карте са уцртаним кретањима партизанских јединица и непријатељских фомрација, које је он направио, сачуване су у Војно–историјским установама. Дружећи се, током рата, са [[Владимир Дедијер|Владимиром Дедијером]], Павле је често цитиран или описиван у његовим дневничким записима. Последњих година живота, Павле је започео да пише студију о [[Хајдук Вељко Петровић|Хајдук Вељку Петровићу]], али је нажалост, рукопис остао недовршен.