Отворите главни мени

Промене

м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
{{bez_izvora}}
{{без извора}}
{{Битка
|територија=
|резултат= Српска победа
|страна1=<center>{{flagicon|Serbia|1882|size=50px}}<br />[[Краљевина Србија]]<br />{{flagicon|Montenegro|1910|size=50px}}<br />[[Краљевина Црна Гора]]
|страна2=<center>{{flagicon|Bulgaria|size=50px}}<br />[[Краљевина Бугарска]]
|заповедник1={{flagicon|Serbia|1882|size=25px}} [[Радомир Путник]] <br />{{flagicon|Serbia|1882|size=25px}} [[Петар Бојовић]]<br />{{flagicon|Serbia|1882|size=25px}} [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]]<br />{{flagicon|Serbia|1882|size=25px}} [[Александар I Карађорђевић|Живојин Мишић]]
|заповедник2={{flagicon|Bulgaria|size=25px}} Михаил Савов<br />{{flagicon|Bulgaria|size=25px}} Вичо Диков<br />{{flagicon|Bulgaria|size=25px}} Кочевски<br />{{flagicon|Bulgaria|size=25px}} Ратко Димитријев
|јачина1= 176.000 војника, 253 оруђа
|јачина2= 130.000 војника, 130 оруђа
|губици2= око 30.000
}}
'''Битка на Брегалници''' водила се у времену од [[30. јун]]а - [[9. јул]]а ([[17. јун|17.]] - [[25. јун]] по старом) [[1913.]]<br />
 
После [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], савезници ([[Краљевина Србија|Срби]] и [[Краљевина Бугарска|Бугари]]), нису се могли погодити око поделе заузетог територија од Турака. [[Краљевина Србија|Србија]] је стајала, по савезном уговору, на стајалишту, да се решење спора преда арбитражном суду рускога цара. Али [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], под утицајем војничке партије, а подстицана [[Аустроугарска|Аустроугарском]], није хтела да сачека решење рускога цара, већ је [[17. јун]]а [[1913.]], без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време (на српском фронту) и битку. Простор, на коме се је одвијала брегалничка битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. <br />
 
У бици су учествовале са српске стране 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
Срби су добили материјалну и моралну победу, коју истина нису експлоатисали, али су заробили велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Турске у рат против Бугара и убрзање завршетка рата.
 
После пораза смењен је и водећи бугарски генерал [[Михаил Савов]] а у новосастваљену бугарску владу су ушли германофилски парламентарци, шта је касније било судбоносно за улазак Бугарске у [[Први светски рат|Први светски рат]] на страни Немаца.
 
Катастрофалне последице брегалничке битке су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Турска, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је упала у Добруџу, Турци су поново узели [[Једрене]] са целом покрајином коју су изгубили у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]).
1.506.851

измена