Даринка Стојиљковић — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (уклоњена категорија Бањалучани; додана категорија Бањолучани помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке; козметичке измене)
Детињство провела у [[Оточац|Оточцу]]. Учитељску школу завршила у [[Крушевац|Крушевцу]]. У [[Београд]]у дипломирала глуму у класи професора [[Мата Милошевић|Мате Милошевића]] 30. маја [[1960]]. године улогом Жаклине у испитној представи „Жак или покоравање“ [[Ежен Јонеско|Ежена Јонеска]]. Апсолвирала је југословенску књижевност на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]].
 
== Позоришна каријера ==
Позоришну каријеру почиње одмах по дипломирању у [[Народно позориште у Нишу|Народном позоришту у Нишу]], где је остварила низ запажених улога:
 
Улога ''Милеве'' у представи „Крмећи кас“ [[Александар Поповић|Александра Поповића]] доноси јој ангажман у „''Камерном театру 55''“ у [[Сарајево|Сарајеву]], где је током 26 година рада стекла статус првакиње и доживела пуну афирмацију на простору бивше [[Југославија|Југославије]]. У „''Камерном тетару 55''“ из Сарајева одиграла је бројне улоге:
 
Хелен (Мјуриел Шизгал, Љубав, 1966), Миријам (Рене Обалди, Вјетар у гранама сасафраса, 1967), Извођач (Колектив, Рецитал револуционарне поезије, 1968), Една (Едвард Олби, Деликатна равнотежа, 1968), Даница (Миодраг Жалица, Пас који пјева, 1968), Аница ( Сеад Фетахагић, Знам за јадац, 1969), Лидија Балабан, адвокатска приправница (Ђорђе Лебовић, Усамљена гомила, 1969), Госпођица Феј (Џон Ортон, Пљачка, 1969), Дадиња (Станислав Игнаци Виткијевич, Водена кока, 1970), Клеа (Петер Шефер, Мрачна комедија, 1970), Варја Иволгин (Ф. М. Достојевски, Идиот, 1970), Емили Помел (Роже Витрак, Виктор или Дјеца на власти, 1970), Луција (Дејвид Мерсер, Белчерова срећа, 1971), Виола (Виљем Шекспир и Гинтер Дајке, Илирски броофоломници или Како хоћете, мјузикл 1972), Анђе (Омелија) (Иво Брешан, Незапамћена представа Хамлета у селу Мрдуша доња – опћине Блатуша, 1972), Ева (Мирослав Крлежа, Игра парки, 1973), Бани (Џон Гвер, Кућа плавог лишћа, 1973), Марица (Влахо Стулић, Кате Капуралица, 1974), Мартирио (Ф. Г. Лорка, Дом Бернарде Албе, 1975), Госпођа (Жан Жене, Служавке, 1976), Вјереница (Аугуст Стриндберг, Сабласна соната, 1976), Катарина (Мајка и Краљица) (Витолд Гомбрович, Вјенчање, 1977), Критичар (Иван Фогл, Маске, 1978), Мајка (Тадеуш Ружевич, Бијели брак, 1978), Народ (Јевгениј Шварц, Змај, 1979), Извођач (Рецитал, Тито – симбол наших победа, 1979, Сребрна колајна на XIII Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 12. jуна 1980.), Учитељица (Душан Јовановић, Карамазови, 1980, Учешће на Стеријиним позоришним играма у Новом Саду), Клара (Томас Бернхард, Пред пензионисањем, 1980), Драгица (Миливоје Мајсторовић, Сиротице, 1981), Соња (Горан Стефановски, HI – FI, 1982), Хелга (Франц Ксавер Крец, Ни риба ни месо, 1982), Крстина (Милица Новковић, Брисан пут, 1982), Извођач (Бертолд Брехт, Бубњеви у ноћи,1983), Грета Зонтаг или Љубав Тихонова (Јордан Плевнеш, Македонско стање - Mazedonische Zustände, 1984), Мајка (Рајнер Вернер Фасбиндер, Бременска слобода, 1984), Извођач (Самостални ауторски пројекат КРИК, сценски избор поема и сонета Скендера Куленовића, 1984), Извођач (Самостални ауторски пројекат И јутро мину, сценски избор поезије Рабиндраната Тагоре, 1985), Една Клајн (Марк Медолф, Дјеца нижег бога, 1985), Франческина (Душан Јовановић, Живот провинцијских плејбоја након Другог свјетског рата, 1986), Зузана (Вацлав Хавел, Lárgo desoláto, 1987), Извођач )Ауторски пројекат, Аамоће и љубави, лјубавна поезија Бисере Аликадић, 1987), Настојница дизајнерка, Дама –зубарка крчмарица (Еден фон Хорват, Дон Жуан се враћа из рата, 1988), Булиса (Исак Самоковлија, Плава јеврејка, 1988), Клара (Ингмар Вилквист, Ноћ Хелвера, 2004), Часна сестра Маријета (Артур Милер, Поглед с моста, 2007), Мајка (Албер Ками, Неспоразум, 2008), Вини (Самјуел Бекет, Срећни дани, 2010
 
Каријеру заокружује улогом Марије Хосефе у представи „Дом Бернарде Албе“ Ф. Г. Лорке у Народном позоришту Републике Српаске, за коју добија Специјалну награду за глумачко остварење на Међународном фестивалу Театарфест у Добоју, те јубиларном прославом и промоцијом монографије у Бањалуци и Сарајеву. Том приликом је завештала Музеју Републике Српске у Бањaлуци као и Музеју књижевности и позоришне умјетности у Сарајеву 17. септембра 2007, део своје уметничке оставштине као Легат Даре Стојиљковић. А улогом Вини у „Срећним данима“ Самјуела Бекета прославља 50 година уметничког рада на сцени у Бањалуци.
 
На Академији умјетности у Бањалуци предавала је једно време предмет Дикција − сценски говор
 
Играла је у филмовима: Ребус, 1985; Ја сам старински ормар, 1986; Штрајк у ткаоници ћилима, 1986; Dreams from box или Femina refugita, 2003, (краткометражни филм, ), Ријечи, 2006 (краткометражни филм ).
 
Објавила је десетак збирки песама.
 
== Награде ==
* Медаља заслуга за народ,
* Шестоаприлска награду града Сарајева,
* Сребрна колајна на XIII Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 12. jуна 1980,
* Републиичка награда Златно коло за ширење уметности и културе у БиХ 1989. године поводом 30. одишњице уметничког рада.
 
== Извори ==
* Рајко Радојковић: Народно позориште Ниш 1944 – 1987, МПУ, Београд 1987,
* Камерни театар 55, 1955−1975, монографија, Камерни театар 55, Сарајево 1975,
* Првих педесет љета − 1955−2005, монографија Камерног туатара 55, Камерни театар ʼ55, Сарајево 2005,
 
{{DEFAULTSORT:Стојиљковић, Даринка}}
1.572.075

измена