Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга — разлика између измена

До [[1690]]. за време [[Рат Велике алијансе|Рата Велике алијансе]] Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу [[1. јула]] [[1690]]. у [[битка код Флера|бици код Флера]]. Противничком војском је командовао [[Џорџ Фридрих од Валдека]]. Поново је победио [[18. септембра]] [[1691]]. у [[битка код Лојза|бици код Лојза]]. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] у [[битка код Стинкерка|бици код Стинкерка]] [[1692]]. Највећу победу над Вилијамом остварио је [[29. јула]] [[1693]]. у [[битка код Ландена|бици код Ландена]] (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа.

Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао {{Цитат|Никако да победим тога проклетог грбавца.}} Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио: