Vitamin — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.49.22 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.28.25 |
|||
Ред 1:
'''Vitamini''' su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju [[nervni sistem|nervnog sistema]], vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji [[kost]]iju.
== Vitamin -{A}- (akseroftol i retinol) ==
{{Посебан чланак|Vitamin A}}
[[Слика:Retinol.svg|thumb|center|250px|[[Retinol]]]]
Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz [[karoten]]a, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: -{A1}-, -{A2}- i -{A3}-. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 -{mg}-. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.
Važan je za održanje [[epitel]]a, lučenje [[hormon]]a, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje [[noćno slepilo]], promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje [[rožnjača|rožnjače]].
Vitamina A ili [[beta-karoten]]a ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla (ribi, džigerici, i mlečnim proizvodima) ovaj vitamin a je u obliku [[retinol]]a i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamnin koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, kripto-karoten, beta-karoten, i gama-karoten. Najvažniji provitamin A je beta-karoten.
== Vitamin -{B1}- (aneurin, tiamin) ==
{{Посебан чланак|Vitamin B1}}
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 -{mg}-. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput [[neuropatija|neuropatije]], emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, [[depresija|depresiju]] i bolest [[beriberi]].
== Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin) ==
{{Посебан чланак|Vitamin B2}}
Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 -{mg}-. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]]. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje [[zapaljenje jezika]], očiju, otekline usana, [[anemija|malokrvnost]], crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.
== Vitamin B5 (pantotenska kiselina)==
| |||