Лудвиг ван Бетовен — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (разне исправке; козметичке измене)
м
 
== Живот и дело ==
Лудвиг ван Бетовен рођен је у [[Бон]]у у [[Немачка|Немачкој]], од оца Јохана ван Бетовена ({{јез-нем|Johann van Beethoven}}; [[1740]] — [[1792]]), [[Фламанија|фламанског]] порекла, и мајке Магдалене Кеферих ван Бетовен ({{јез-нем|Magdalena Keverich van Beethoven}}; [[1744]] — [[1787]]). Његова породица се генерацијама бавила музиком — његов деда Луј ({{jeз-нем|Lodewijk van Beethoven}}; (1712—1773), по ком је добио име, био је бас певач на двору Келншког електората, а касније и капелмајстер (својеврсни музички директор). Његов син, а Бетовенов отац, је био тенор певач на истом двору, а давао је и часове клавира и виолине као додатни извор прихода. Све донедавно, велики број референтне литературе означавао је [[16. децембар]] као Бетовенов датум рођења, јер је био крштен [[17. децембра]], у времену када су новорођена деца крштавана дан након рођења. Међутим, модерно учење одбацује такву претпоставку.
 
Бетовенов први музички учитељ био је његов отац, [[музичар]] у изборној скупштини у Бону и [[Алкохолизам|алкохоличар]], који га је у више наврата тукао, будио усред ноћи у друштву музичара — аматера Тобајаса Пфајфера (који му је заправо био први учитељ), када би почињале лекције, а све то покушавајући да га начини „музичким чудом“ попут [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]]. Међутим, други су убрзо и сами приметили Бетовенов таленат. [[Кристијан Готлоб Неф]] је подучавао и запослио Бетовена, који је уједно и примао спонзорство Управничког електората. Бетовен је остао без мајке са 17 година и обавеза уздизања два млађа брата пала је на њега. За Нефа је имао пуно поштовања. Одлазећи из Бона почетком последње деценије осамнаестог века, Бетовен му је рекао: ''Ако икада постанем велики музичар, то ће бити и Ваша заслуга''.
 
=== Музичко дело ===
* 38 клавирских соната (6 младалачких из 1783, што су званично прва Бетовенова дела и 32 зреле, са бројевима ''опуса'' од 2 - три прве сонате - до броја 111 - последња, 32 соната за клавир.
*
 
* Клавирски комади, самостални или уједињени у циклусе, најчешће у облику варијација на основну тему, за клавир. Најпознатије су ''Ероика - Варијације'' и [[33 Варијације на тему Дијабелијевог валцера, Ц-дур, опус 120.]]
*
 
* 17 гудачких квартета (првих шест из опуса 18; следећа три из опуса 59; квартети опус 74. и 95; последњи квартети опус 127, 130, 131, 132, ''Велика Фуга за гудачки квартет'', опус 133 и опус 135).
*
 
* 9 Сонатасоната за виолину и клавир.
*
 
* 5 Сонатасоната за виолончело и опус 50. и [[Koncert za violinu i orkestar (Betoven)|Концерт за виолину и оркестар]], опус 61
*
 
* Вокални циклуси: најпознатији су песма ''Аделаида'', опус 4. и циклус ''Удаљеној драгој'', [[опус]] 96
*
 
* Миса Солемнис (''Свечана Миса''), опус 123.
 
== Клавирски концерти ==