Прва интернационала — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.139.107 (разговор) на последњу измену корисника Addbot |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Међународно удружење радника''' ([[1864]] – [[1876]]), прва међународна револуционарна организација пролетаријата, основана [[28. септембар|28. IX]] [[1864]]. на иницијативу француских и енглеских радника на великом митингу у [[Сент Мартинс Хол]]у у [[Лондон]]у. Њено стварање је резултат појачане активности радничке класе почетком ' 60. год. XIX в, сазнања o потреби међународне солидарности у штрајкачкој борби и потреби обједињавања њених снага у међународним размерама ради утицања на спољну политику (иступање енглеских и француских радника против интервенције на страни Југа у грађанском рату у [[САД]] 1861-65, a нарочито подршка [[Пољска|пољском]] устанку [[1863]], што је и био непосредан повод за њено стварање.
Линија 5 ⟶ 6:
У тим документима садржана су сва освовна начела ''Комунистичког манифеста'', али тако да је Интервационала била довољно широка и еластична организација која је у своје редове могла окупити тада идејно и организационо различите покрете и групе радничке класе појединих земаља и да упорном идејном борбом обезбеди њихово постепено превођење на позиције [[марксизам|марксизма]].
Постојеће организације у појединим местима претварале су се у њеве секције, a више њих у оквиру једне земље сачињавале су федерацију на челу са Федералним саветом или централним комитетом. Секције су биле основане у свим земљама западве Европе и САД, a присталице је имала и међу [[Руси]]ма, [[јужни Словени|јужним Словенима]] и др. Присталица и активан дописник био је и
Највиши руководећи орган Прве интенационале био је конгрес, а према Статуту, одржавао се сваке године обично у септембру, a Генерални савет као руководећи орган између два конгреса заседао је сваког уторка. У току њеног постојања одржаве су 2 конференције ([[1865]]. и [[1871]]) у [[Лондон]]у и 6 конгреса: у [[Женева|Женеви]] [[1866]], [[Лозана|Лозани]] [[1867]], [[Брисел]]у [[1868]], [[Базел]]у [[1869]], [[Хаг]]у [[1872]]. и [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1876]].
Линија 11 ⟶ 12:
На свим конгресима и конференцијама, као и кроз рад Генералног савета, разрађена су многа основна програмска и тактичка питања пролетерског покрета; o политичкој борби, o значају и улози [[синдикат]]а, националном питању, улози задруга у национализацији земље, значају укључивања [[жене|жена]] у индустрију и сл, a на примеру [[Париска комуна|Париске комуне]], коју је Интернационала првхватила као своје најважније дело, показана је улога револуције, став [[пролетаријат]]а према рату и држави, пронађен је и испитан облик власти радничке класе и нарочито је истакнута улога и значај самосталне партије у револуционарној борби радничке класе.
Кроз разраду ових и сличних проблема, [[Карл Маркс
[[Категорија:Политика]]
| |||