Црква Свете Тројице (Бања Лука) — разлика између измена

[[Иван Фрањо Јукић]] и руски конзул [[Александар Гиљфердинг]] између [[1840.]] и 1860. су направили списак о богомољама православних вјерника у Бањалуци. Јукић је рекао да на подручју Ребровца има "нешто дрвене, унутра празне 'ришћанске зграде коју Бањалучани влашком црквом називају". Гиљфердинг [[1857.|1857]]/[[1858.|58]] у свом сажетом, али језгровитом опису критикује: "На срамоту бањалучке чаршије и трговачког сталежа, нема православне цркве. Иде се на молитву у село удаљено један сат од града. Тамо је прошлог вијека подигнута црква у сиромашној колиби". Неки говоре да се та црква налази у селу [[Кола (Бања Лука)|Кола]], што је погрешно, јер је она удаљена више од један сат пјешачења. [[Датотека:Храм Свете Тројице у Бањој Луци.jpg|250px|мини|лево|Црква Свете Тројице]] То је уствари, црква на Ребровцу. <br /> Критичка опаска Гиљфердинга није била на мјесту, упркос чињеници да је изрекао врло повољну оцјену о вјерницима православне вјере, јер је рекао: "Мада их има мало, хришћани, специјално православни, најактивнији и највећи су дио становништва града Бања Луке. Мјесна трговина је већим дијелом у њиховим рукама. Раније у граду није било православаца,. Овамо су се доселили у новије вријеме. То су већином досељеници из Херцеговине и требињског краја." Пошто је и сам константовао да у граду има седамдесет православних кућа, али и да је у граду "недавно основана хришћанска школа, у којој заједно уче православци и католици", питање је да ли стоји таква оштра критика због непостојања православне вркве у граду. Наиме, релативан је појам у богатству бањалучких трговаца. Сигурно ни свих седамдесет православних кућа нису биле трговачке, нити су имали толико богатства да и поред школе финансирају новац за изградњу цркве.<br /> Зна се да је у вријеме боравка [[Васо Пелагић|Васе Пелагића]] када је отворена богословија ([[1866.]]) постојалa мала црква звана "ћелија" а да је седамдесетих на "црквишту" постојала православна црква, која је изгорјела у [[Невесињска пушка|устанку]].<br /> Када су [[1878.]] у [[Босна|Босну]] ушли [[Аустроугари]], подигнута је привремена црква на црквишту гдје је спаљена црква у устанку. [[Аустријанци]] су питали [[Срби|Србе]] да изграде једну лијепу цркву у Бањалуци, али су ониСрби то одбили. [[1912.]] је образован одбор за изградњу цркве, међутим, почели су ратови, а градња је одгођена због њих. [[1922.]] је формиран нови одбор, и почела су припремања за градњу Саборнe цркве која је требалa замијенити парохијску: "Сошествија Светог Духа". Почетком [[април]]а [[1924.]] је прикупљено 4.952.000 динара. <ref>http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv0126/saborna_crkva.htm</ref>