Декамерон — разлика између измена

'''Декамерон''' ({{јез-ита|Il Decamerone, Decameron}}) је збирка од 100 [[приповетка|приповједака]] коју је написао италијански аутор [[Ђовани Бокачо]]. Вјероватно је започета [[1350]], а заршена [[1353]]. године. То је средњовјековни алегријски рад чије приче имају облике од еротских до трагичних. Теме су [[љубав]]не или о лукавости и разним [[неслана шала|несланим шалама]]. Иако је то велико умјетничко дјело са елементима забавног карактера, ипак је то важан историјски документ живота у [[14. вијек]]у. Декамерон у пријеводу значи 10 дана.

 

Затим се оцртава човек који ужива у греху, који са задовољством и свесно чини зло. У Бургундији се понаша другачије, као љубазан и благ. Зеленаши се, кад Ћапелето оболи, брину да им његова смрт у њоховој куће не нашкоди за посао, јер су Италијански зеленаши. Иако би га отац пустио са исповести брже, матором Италијану је стало да што више слаже, јер у лажи ужива, а ово му је последња. Једном сам љунуо у божијем храму каже на крају Ћапелето, а свештеник му одговара, нема везе сви ми тамо пљујемо по цео дан. Чак и преваранти су згранути и развесељени Ћапелетовим безочним лагањем.

 

 

У истом маниру, чуда светаца (Мартелино, Фра Алберто) приказана су са комичном весечошћу. У причи о Мартлину три лакрдијаша долазе да виде умрлог свеца Арига. Да би ушли у пуни цркву, Мартелино се прави одузетим. Штос би му упалио али га је неко препознао и онда су га тукли. Да би га спасили, пријатељи га оптужују за крађу, од чега се он брани, али је барем спашен од батина због глуме хендикепираности. Сву тројицу спашав и награђује услужни Сандро, представник племићке врлине. Прича о Мартелину је забавна прича, без оштре поенте, која се игра са мотивом светости.