Балканска језичка заједница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м clean up using AWB
Ред 52:
 
Ипак, пошто је мало података о овим језицима доступно, не може да се одреди да ли су ове особине уистину биле присутне код ових језика.
 
<!--
 
===Грчки===
Још једна теорија Кристијана Санфелда из 1930. године је да су све ове особине потпуно грчки утицај, уз претпоставку да је Грчка „одувек била супериорна цивилизација у односу на своје суседе“, грчки не би могао да позајму своје лингвистичке особине од њих. Међутим, ниједан стари грчки дијалект нема ове црте; балканизми у грчком се јављају као језичка иновација тек након класичног и византијског периода.{{fact}} Такође, грчки се налази на периферији БЈЗ, и њему недостају неке битне особине БЈЗ-а, као што је постпозитивни члан.
 
-->
 
===Латински и романски===
Римско царство је контролисало Балкан и могуће је да су локални дијалекти латинског оставили знак на свим језицима на Балкану, што је утицало и на језик словенских придошлица. Слаба тачка ове теорије Џорџа Солта је да се само неке особине могу наћи у другим романским језицима и да не постоји доказ да су Балкански Римљани били довољно дуго изоловани да би их развили.
 
Аргумент овоме би биле структуралне позајмице или "[[Калк|калковикалк]]ови" у македонском из арумунског, што може да се објасни тиме што је арумунски био супстрат за македонски, али ово и даље не објашњава које је порекло ових иновација у арумунском.
 
===Различити извори особина===
Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу супстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.
 
Један аргумент који иде у прилог „теорији о више извора“ је да је бурна [[Историја Балкана|историја Балкана]] терала различите групе да се селе на места која су насељавали људи који су говорили други језик. Овакве мале групе би биле брзо асимиловане и понекад су остављале обележја у језику који су усвајали. Друга идеја је да је, пре модерног доба, вишејезичје на Балкану било често и да се промена у једном језику брзо ширила у друге језике.
 
Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише „балканизама“ налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.
 
[[Слика:Balkan_linksBalkan links.jpg|мини|300п|Места где је највероватније долазило до контакта међу језицима]]
 
==Историја контакта==
 
 
Највероватније да су најранији контакти били између прото-румуна и прото-албанаца, између првог и петог века нове ере. Ову теорију подржавају неке речи из албанског језика које су позајмљене из латинског језика Балкана, као и из румунског супстрата, који има речи што су когнати <!-- нејасан превод --> речима из албанског.
Линија 127 ⟶ 119:
| Грчки
| ''Έδωσα το βιβλίο '''στη Μαρία'''.''
''(едоса то вивлио сти МариаМарија)''
 
разговорно такође:
Линија 133 ⟶ 125:
''Έδωσα το βιβλίο '''της Μαρίας'''.''
 
''(одоса то вивлио тис МариасМаријас)''
 
'''''Της''' το έδωσα (тис то едоса)'' - ''Дао сам јој.''
| ''Είναι το βιβλίο '''της Μαρίας'''.''
 
"(Ине то вивлио тис МариасМаријас)''
|}
 
Линија 274 ⟶ 266:
| У стандардном турском језику у Турској "'''yazmak istiyorum'''" где је "yazmak" инфинитив.
|}
 
 
 
[[Категорија:Граматика]]