Јован Владислав — разлика између измена

'''Јован Владислав''' ({{јез-буг|Иван Владислав}};) је носио титулу [[Списак бугарских владара|цара Бугарске]] од [[1015]]. до [[1018]]. године. Његова држава се у српској историји означава као [[самуилово царство|''Македонско царство'']] {{чињеница|date=09. 2009.}}, док историчари из [[Бугарска|Бугарске]], чије су гледиште прихватили историчари у свету, сматрају да је та држава једноставно само ''бугарско царство померено на запад''. Био је братанац цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[976]] — [[1014]]), а власт је преузео [[1015]]. године када је убио у [[лов]]у Самуиловог сина и наследника [[Гаврило Радомир|Гаврила Радомира]] ([[1014]] — [[1015]]), затим и његову супругу, док је њиховог сина ослепео. После тога је на превару довео и [[22. мај|22.05.]][[1016]]. године наредио убиство [[Срби|српског]] [[кнез]]а [[Дукља|Дукље]] [[Јован Владимир|Јована Владимира]] који је био Самуилов зет, сматрајући га претњом за своју владавину. Владислав је погинуиопогинуо почетком [[1018]]. године приликом [[Опсада|опсаде]] [[Драч|Драча]], после чега се целокупна држава практично предала без борбе, [[Борбе Самуилових војвода након 1018. године|осим неколико војвода које су пробале да пруже герилски отпор]] [[Византијско царство|Византинци]]ма. Познат је по натпису који је по његовој наредби узидан у [[Битољска тврђава|Битољску тврђаву]] који је познат као ''[[Битољски натпис]]''.

После неколико пораза од [[Византијско царство|Византије]] и неуспешног покушаја склапања мира, долази до промене власти у некадашњој Самуиловој држави, вероватно током [[Септембар|септембра]] [[1015]]. године. Самуилов [[српски сроднички односи|братанац]] Јован Владислав ([[син]] [[Арон Брсјачки|Арона]] који је по Самуиловој наредби убијен) у лову недалеко од језера Петриска убија свог брата и цара Гаврила Радомира и преузима власт. Да би обазбедио своју власт Владислав убија и његову жену, а њиховог сина ослепљује. Има индиција да је ово учињено уз подршку Византије, јер је [[Василије II Бугароубица|Василије II]] ([[976]] — [[1025]]) са новим владром закључио мир, међутим непријатељства су ускоро поново обновљена.

Василије овог пута продире до самог [[Охрид]]а, али га напади [[Војвода Ивац|војводе Ивца]] на његову позадину приморавају да се врати. Ивац се пред царем повукао у [[Планина|планине]], након чега се он бацио на заузимање преосталих [[запад]]них делова Самуиловог царства, заузевши [[Тврђава|тврђаве]] [[Термица (тврђава)|Термицу]] (недалеко од [[Банско (Македонија)|Бањског]] крај [[Струмица|Струмице]]) и [[Бојана (тврђава)|Бојану]] (поред данашње [[Софија|Софије]]).

За то време је Јован Владислав (творац чувеног [[Битољски натпис|''Битољског натписа'']]) у циљу осигуравања своје власти, на превару довукао у [[Преспа|Преспу]] [[Срби|српског]] [[кнез]]а и [[Самуило (цар)|Самуило]]вог [[српски сроднички односи|зет]]азета [[Јован Владимир|Јована Владимира]], где је, према Владимировој [[Хагиографија|хагиографији]], убијен на [[Црква (грађевина)|црквеном]] прагу по Владислављевој наредби [[22. мај|22.05.]][[1016]]. године. Крајем [[лета]] Василије је поново покушао да освоји [[Перник]], али се после [[месеци|тромесечне]] (88 [[дан]]адана) [[Опсада|опсаде]] повукао необављена посла, јер је храбра одбрана предвођена [[Војвода Кракра|војводом Кракром]] пружила јуначку одбрану. Током [[Пролеће|пролећа]] [[1017]]. године Василије заузима [[Вишеград (пелагонијски)|Вишеград]], [[Бер]], [[Острово (Воден)|Острово]] и [[Молиск]], а потом и [[Сетина|Сетину]]. У борбама око Сетине, показало се колико су се тамошњи [[Јужни Словени|Словени]] плашили [[Василије II Бугароубица|Василија]], јер су на саму његову појаву побегли из скоро добијене битке против Византинаца предвођених [[Константин Диоген|Константином Диогеном]].

Почетком [[1018]]. године [[Јован Владислав]] се одлучује да крене у офанзиву и са својим трупама напада [[Драч]], али је током борби око града погинуо. Василије је ово одмах искористио и у [[март]]у исте године креће на остатке некада моћне државе. Пред цара је у [[Сер (град)|Серу]] изашао већи број [[великаш]]авеликаша и [[војвода]] и предао му своје области изразивши покорност. Цар им је заузврат дозволио да задрже своје области, а некима је доделио и [[Титула Патриција|титуле патриција]]. Међу тим великашима били су и:

Иако је [[Василије II Бугароубица|Василије II]] ушао у Охрид, иако му се већи део великаша и војвода предао део њих ипак није положио оружје и покушао је да настави борбу, али без претераног успеха.(Види:''[[Борбе Самуилових војвода након 1018. године]]''.