Декамерон — разлика између измена

2.303 бајта додата ,  пре 7 година
м
Враћене измене 146.255.132.81 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
м (Враћене измене 146.255.132.81 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa)
'''Декамерон''' ({{јез-ита|Il Decamerone, Decameron}}) је збирка од 100 [[приповетка|приповједака]] коју је написао италијански аутор [[Ђовани Бокачо]]. Вјероватно је започета [[1350]], а заршена [[1353]]. године. То је средњовјековни алегријски рад чије приче имају облике од еротских до трагичних. Теме су [[љубав]]не или о лукавости и разним [[неслана шала|несланим шалама]]. Иако је то велико умјетничко дјело са елементима забавног карактера, ипак је то важан историјски документ живота у [[14. вијек]]у. Декамерон у пријеводу значи 10 дана.
 
Свака прича је прожета поруком да треба уживати у сваком тренутку, као и критиком лажног [[морал]]а. Све приче су повезане једном оквирном која говори како су се седам девојака и три младића склонили од [[куга|куге]] која је харала [[Фиренца|Фиренцом]] на оближњем имању, где су провели 10 дана тако што је сваки дан свако испричао по једну причу. После сваке приче се налази податак ког дана је испричана прича и која је била по реду тога дана. Бокачо је ову збирку приповедака посветио својој драгој Фијамети.
Сb
 
Декамерон се сматра једним од најзначајнијих дјела [[Италијанска књижевност|италијанске]] и европске књижевности, дјелом које је утемељило италијанску прозу на народном језику.
 
== Декамерон ==
 
=== Оквир Декамерона ===
Седам девојака и три младића срећу се у Цркви свете Марије Новеле, стварају договор у коме ће прича постати спасоносна сила која побеђује смрт. Постоје мишљења да су седам девојака Бокачове љубавнице – од Пампинеје, коју је прву волео, до Елизе, коју је волео када је писао дело. Међутим, Пампинеја је бујна, Фијамета је распевана, Емилија је ласкавица, Лаурета Петраркина Лаура, Неифила поново заљубљена, и Елиза Вергилијева Дидона. Бар тако тврди де Санктис. Девојака има колико и дана у недељи, планета на небу, теолошких врлина (слободних вештина).
 
Број три, колико има младића, симболизује мушко начело и свето тројство. Панфило сав љубав препоставља се да представља неверног Бокача, Филострато побеђен љубављу, представља Бокача одгурнутог. Дионео, на крају је један од пишчевих потписа, те је овај приповедач развратних прича на крају дана, вероватно сам аутор.
 
Приповедање новела само је део њихове активности, picka и они од тога праве ритуал – церемонију крунисања, задавање теме и правила приповедања. Магловит оквир говори о још неким њиховим сталним активностима као што су шетње. Порука Декамерона је можда, будимо великодушни да би тако овековечили своје кратке животе.
 
Приповедање је подељено на четири теме. Прва слободна (1 дан), друга о фортуни (2 дана), о амору (четири дана) и о великодушности (1 дан). Бокачо није желео да стил оквира пуно одудара од стила новела па је увео и прелазе.