Народна књижевност — разлика између измена

м
Враћене измене 78.155.55.206 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 78.155.55.206 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
 
Аутор народног дела је непознати талентовани појединац, народно дело је стварано колективно - појединци су приликом казивања убацивали нове ствари, има стереотипни почетак (''Боже мили, чуда великога...''), устаљене [[епитет]]е (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене бројеве (3,7,9,12). Код лирских песама стих је [[десетерац]] и има [[цезура|цезуру]] (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне посовице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књизевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада(земљорадња, сточарство, лов).Stvarala se i prenosila usmenim putem u tom prenosenju bila je stalno izlozena promjenama.Izrazavala je shvatanja i vjerovanja kolektiva,narodni duh i raspolozenje i pripadala je kolektivu bez obzira sto je imala individualno porijelklo , pojedinca kao stvaraoca.Usmena knjizevnost nastala je u periodu divljastva.U usmenoj knjizevnosti uocava se vise svojstva tema i motiva od mitoloskih do hriscanskog.U najstariji sloj idu mitoloske pjesme.
 
 
== Види још ==