Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
=== Писање драме ===
Од 1587. па на даље изгледа да је начинио више покушаја за писање драме, мада је за већину тих покушаја приписаних њему реч само о претпоставци. Вероватно никада није постао глумац, а закључак Џона Пејна Колијера о томе почива на двема претпоставкама, да је "Лоџ" из рукописа Филипа Хенслоа био извођач и да се звао Томас, од којих ни једна није подржана текстом (видети ЦМ Инглбај, "Да ли је Томас Лоџ био глумац?" 1868). Како је био на мору са капетаном Кларком у експедицији на [http://sh.wikipedia.org/wiki/Terceira Терцеиру] и [[Канарска острва|Канаре]], Лоџ је 1591. отпутовао са Томасом Кавендишом у [[Бразил]] и [[Магеланов мореуз]], вративши се кући до 1593. Током експедиције на [[Канарска острва|Канаре]], да би избегао досаду током пута, написао је прозне приче "Розалинда" и "Еуфесово златно завештање", које су штампане 1590, након што је завршио причу "[[Вилијам Шекспир|Шексипирово]] Како бам драго". Новела, која дугује нешто, мада не значајно, средњовековној "Причи о Гамелину" (неоправдано приложеној фрагментираној "Причи о колачу" у извесним рукописима [[Џефри Чосер|Џефрија Чосера]]), написана је у ефуистичком маниру, али привлачна по заплету и ситуацијама које проистичу из њега. Пре одласка на другу експедицију објавио је историјске романсе, "Робертова историја" и "Други војвода од Нормандије", прозваног "Роберт ђаво"; иза себе је оставио публикацију "Катарос Дијогенис у својој јединствености", говор о бесмртности [[Атина|Атине]] (Лондона). Оба су се појавила 1591. године. Друга романса у маниру [http://sh.wikipedia.org/wiki/John_Lyly Лајла], "Еуфесова сенка, Прича о чулима" (1592), појавила се док је још био на путовањима.
Лоџов познати драматурски рад је мали по квантитету. У сарадњи са Робертом Грином, вероватно 1590, написао је у популарном стилу, али слабо дело, "Огледало Лондона и Енглеске" (објављено 1594). Већ је написао "Ране грађанског рата" (написано вероватно почетком 1587, а објављено 1594, постављено као драма за читање у [[Глоб театар|Глоб театру]] 07. фебруара 1606), добро другоразредно дело, напола у стилу хронике његовог доба. Флеј је видео основ да додели Лоџу "Муцедоруса и Амадину", коју су изводили "Краљичини људи" око 1588, део са Робертом Грином у "Џорџу Грину", "Пинер из Вејкфилда" и Шекспиров други чин "Хенрија VI"; такође га сматра, бар делом, аутором дела "Права хроника краља Лира и његове три кћери" (1594); као и "Мучна владавина Џона, краља [[Енглеска|Енглеске]]" (1588); у случају друге две драме дозволио је да је то додељено Лоџу само као сараднику. Лоџ је "Млади Јувенал" Гриновог "Гриза од смисла за хумор", што више није опште прихваћена хипотеза. У каснијем делу живота - вероватно око 1596, када је објавио "Мизерни смисао за хумор" и "Светско лудило", датирано према Лоу Лејтону из Есекса, и религиозном трактату "Просопопеја" (који је, како се чини, био његов), у којима окајава "развратност" других дана - постао је [[Католизам|католик]] и почео је да се бави медицином, за шта је Вуд рекао да се квалификовао добијањем звања у Авињону 1600. године. Две године након тога добио је звање лекара (МД) на Универзитету у [[Оксфорд|Оксфорду]].
| |||