Друга непријатељска офанзива — разлика између измена

Оценивши да се, након разбијања партизанских снага у западној [[Србија|Србији]] и уништења тзв. [[Ужичка република|Ужичке републике]], најјаче устаничко жариште налази у источној Босни, немачка Команда за југоисток је решила да средином јануара предузме офанзиву ширих размера против устаничких (партизанских и четничких) снага на тој територији, с циљем да их разбије и поново успостави контролу на том стратешки битном подручју. Зато је задржана [[342. дивизија]] која је, после завршених јесењих операција у западној Србији, требало да буде упућена на [[Источни фронт у Другом светском рату|источни фронт]]. Њено ангажовање у новој операцији у источној Босни било је омогућено уласком бугарских трупа у источне области Србије и преузимањем окупационих задатака, чиме су немачке посадне дивизије добиле могућност да се прегрупишу. Поред 342. пешадијске дивизије, којој је поверена главна задатак – наступање из рејона [[Зворник]]а и [[Вишеград]]а, у овој офанзиви ангажована је и немачка [[718. дивизија]] и 12 батаљона [[домобрани|домобрана]] и [[усташе|усташа]] – укупно 33.000 војника, подржаних артиљеријским, тенковским и ваздухопловним снагама.

Непријатељске снаге су прешле у напад [[15. јануар]]а концентричним наступањем ка центру слободне територије. Најјаче снаге, два немачка пука (397. и 399.) и један домобрански пук, напале су, уз снажну подршку артиљерије, устаничке положаје јужно од Зворника и [[Цапарде (Осмаци)|Цапарда]].