Друга непријатељска офанзива — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м izvori
Ред 24:
 
== Јачина окупаторских снага ==
Оценивши да се, након разбијања партизанских снага у западној [[Србија|Србији]] и уништења тзв. [[Ужичка република|Ужичке републике]], најјаче устаничко жариште налази у источној Босни, немачка Команда за југоисток је решила да средином јануара предузме офанзиву ширих размера против устаничких (партизанских и четничких) снага на тој територији, с циљем да их разбије и поново успостави контролу на том стратешки битном подручју. Зато је задржана [[342. дивизија]] која је, после завршених јесењих операција у западној Србији, требало да буде упућена на [[Источни фронт у Другом светском рату|источни фронт]]. Њено ангажовање у новој операцији у источној Босни било је омогућено уласком бугарских трупа у источне области Србије и преузимањем окупационих задатака, чиме су немачке посадне дивизије добиле могућност да се прегрупишу. Поред 342. пешадијске дивизије, којој је поверена главна задатак – наступање из рејона [[Зворник]]а и [[Вишеград]]а, у овој офанзиви ангажована је и немачка [[718. дивизија]] и 12 батаљона [[домобрани|домобрана]] и [[усташе|усташа]] – укупно 33.000 војника, подржаних артиљеријским, тенковским и ваздухопловним снагама.
 
== Јачина ослободилачких снага ==
Ред 33:
 
== Напад непријатељских снага и кретање партизанских јединица ==
Непријатељске снаге су прешле у напад [[15. јануар]]а концентричним наступањем ка центру слободне територије. Најјаче снаге, два немачка пука (397. и 399.) и један домобрански пук, напале су, уз снажну подршку артиљерије, устаничке положаје јужно од Зворника и [[Цапарде (Осмаци)|Цапарда]].
 
Отпору Бирчанског партизанског одреда придружиле су се и неке четничке јединице до којих није стигло наређење њиховог штаба о непружању отпора немачким трупама. Јаке непријатељске снаге, подржане батаљоном тенкова, сломиле су отпор бранилаца и, надирући друмовима, заузеле [[Дрињача (Зворник)|Дрињачу]], а наредних дана и [[Нова Касаба|Нову Касабу]] и [[Шековићи|Шековиће]]. Четничке јединице су се делом разбежале или пребациле преко Дрине у Србију, а делом предале, док се Бирчански одред одржао, повукавши се даље од комуникација. Његови делови су у зору [[17. јануар]]а разбили у селу [[Петровићи (Сарајево)|Петровићи]]ма једну домобранску чету, заробивши 138 војника. Настављајући офанзиву, немачки пукови заузели су [[Братунац]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Власеница|Власеницу]], припремајући се за даљи продор ка [[Хан-Пијесак|Хан-Пијеску]] и [[Романија|Романији]], у сусрет снагама које су наступале из Вишеграда, [[Сарајево|Сарајева]] и [[Кладањ|Кладња]].