Ејуп Ганић — разлика између измена

13 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
Разне исправке
(Tagging 2 dead links using Checklinks)
м (Разне исправке)
 
== Политичка каријера ==
Ганића је [[СДА]] при изборима за предсједништво кандидовала као [[Југословени|Југословен]],<ref>{{cite web|author=E. Radosavljević - Sl. Pešević |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=172386&title_add=Dobrovolja%C4%8Dka%20do%20Temze&kword_add=izrucenje%2C%20ejup%20ganic |title=Вечерње новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref> и тиме омогућио прегласавање над [[Срби]]ма у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога [[СДС]]-а да то буде кандидат [[Јевреји|јеврејске]] националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.youtube.com/user/arsYenije#p/u/52/YW0VAmvYwIs |title=Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010 |publisher=Youtube.com |date = 077. 044. 2008. |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref>
 
Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку [[ЈНА]] из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона [[ЈНА]] је нападнута при чему је [[Убиство|убијено]] 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра [[ЈНА]].<ref name="ВестиОнлајн">{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/32638/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref><!-- референца за број жртава -->
 
{{citat3|Када Алија изађе, поби све!<ref name=autogenerated1 /> | Ејуп Ганић, наређење [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотској лиги]] издато радио везом, 3. мај 1992.}}
== Оптужница за ратни злочин ==
[[Министарство унутрашњих послова Србије]] расписало је због [[ратни злочин|ратног злочина]] потјерницу [[Интерпол]]а за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] [[2]]. и [[3. мај]]а [[1992]]. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић.
Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.<ref name="Optuznica">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18528 |title=РТРС 26.3.2010 |publisher=Rtrs.tv |date = 26. 033. 2010. |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref><!-- референца за ратне злочине -->
Осим овога [[ратни злочин|ратног злочина]], Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних [[логор|логора]] за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.
 
=== Хапшење ===
Ганић је [[1. март]]а [[2010]]. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] у Сарајеву у мају [[1992]]. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра [[ЈНА]].<ref name="Блиц">{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/178900/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Блиц: Ејуп Ганић ухапшен у Лондону |publisher=Blic.rs |date= |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref><!-- референца кад и где је ухапшен и да је позахтеву Србије за Добровољачку --><ref name="Бета">{{cite web|url=http://www.emg.rs/vesti/region/115051.html |title=Притвор за Ејупа Ганића после задржавања у Лондону |publisher=Emg.rs |date = 14. 022. 2011. |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref><!-- референца да се терети за болницу --><ref name="ВестиОнлајн" /><!-- референца за број жртава -->
Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору [[Вондсворт]] до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара [[Харис Силајџић|Хариса Силајџића]] који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.
 
== Држављанство ==
Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.<ref name="Мондо">{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s163359/ex-YU/Ganic_uzimao_novac_od_ratnih_donacija.html |title=Мондо: Ганић током целог рата био држављанин Србије |publisher=Mondo.rs |date = 10. 066. 2010. |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref> Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема србијанско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.<ref name="ПолитикаДржављанство">{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ganic-poriche-drzavljanstvo-Srbije.sr.html |title=Политика: Ганић пориче држављанство Србије |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 18. 011. 2013.}}</ref>
 
== Образовање ==
1.572.075

измена