Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
clean up using AWB
м (clean up using AWB)
 
=== Енглеске и француске колоније у Северној Америци ===
 
 
Осим Шпаније су у 16. веку и друге европске државе покушале успоставити колоније како би настојале извући део богатства Новог света те тако изазвати њену светску доминацију. Француска је тако [[1564]]. безуспешно покушала успоставити колонију на Флориди звану [[Форт Керолајн]]. Слично су прошли бројни покушаји да се успоставе колоније на северу, у данашњој [[Канада|Канади]], све док [[1608]]. није основан данашњи [[Квебек (град)|Квебек]]. Француска насеља, која ће касније бити обједињена у територију звану као [[Нова Француска]], почела су се полако ширити на југ, а мрежа трговачких станица и мањих утврда је створила територију чије су границе били [[Стеновите планине]] на западу, Апалачи на истоку и [[Мексички залив]] на југу. Међутим, због релативно малог броја колониста, контрола Француске над тим подручјем никада није била снажна.
 
== Територијална експанзија САД ==
 
 
Прве деценије постојања САД као федералне државе је означила територијална експанзија у [[Северна Америка|Северној Америци]] којој су погодовали разни фактори, као што је слаба насељеност тих простора, односно и слабост или незаинтересираност европских колонијалних сила да над њима одржавају суверенитет.
Захваљујући огромним природним богатствима, али и све већем приливу људи, у САД је у другој половици 19. века било мало интереса за [[империјализам|империјалистичку]] експанзију, односно стварање колонија или нових тржишта. Године [[1867]]. од Русије је купљена [[Аљаска]], али се све до открића злата 1896. године та територијална експанзија сматрала промашеном.
 
Средином 1890-их, пак, у САД почне расти бојазан да ће европске силе, које су нагло ојачале колонизацијом Азије и Африке, почети угрожавати америчку независнст и интересе. У ту сврху се у САД почео проповедати властити империјализам, који је на свој врхунац дошао у мандатима председника [[Вилијам Макинли|Макинлија]] и [[Теодор Рузвелт|Теодора Рузвелта]]. Године 1896. анектирани су [[Хаваји]], а у кратком и успешном [[шпанско-амерички рат|Шпанско-америчком рату]] освојени [[ГуамГвам]], [[Филипини]] и [[Порторико]], а [[Куба]] стављена по амерички де факто протекторат. Под америчким покровитељством се од [[Колумбија|Колумбије]] отцепила [[Панама]], где је почела градња [[Панамски канал|Панамског канала]], довршена [[1914]]. године.
 
Рузвелтово доба је такође било обележено чињеницом да више нема нових ненастањених територија које би служиле као исдувни вентил за друштвено незадовољство, односно да се САД морају суочити са све већим јазом између богатих и сиромашних. Стога су почетак [[20. век]]а обележили почеци друштвених реформи, као и увођење елемената државне интервенције у дотада доминантни модел лаиссез фаире капитализма. Ти су трендови били почеци покрета који ће касније бити назван [[прогресивизам]].
 
==== САД у Другом светском рату ====
 
 
Након што је 1940. [[Хитлер]] освојио Француску, а с њоме и контролу над највећим делом Европе, Рузвелтова администрација се почела више занимати и за ту област, те је почела испоруакама оружја и опреме потпомагати Британију, а годину дана касније и [[СССР]]. Међутим, за директну војну интервенцију није постојало воље међу америчком јавношћу, иако је Рузвелт настојао испровоцирати сукоб с немачким подморницама у Атлантику. Све се променило јапанским [[Напад на Перл Харбор|нападом на Перл Харбор]] [[7. децембра]] [[1941]]. године, након чега је Немачка као јапански савезник објавила рат САД.
 
== САД као суперсила ==
 
 
Након успешног завршетка рата, САД су уживале место не само економски, него и политички и војнички најјаче силе света. Једини који ју је евентуално могао оспорити примат био је ратни савезник Совјетски Савез, с којим су у року од само неколико година односи толико погоршани да је отпочео период зван [[Хладни рат]]. САД се са СССР-ом није борио само за примат у Европи, него и у распадајућим колонијалним империјама бивших европских сила. Американци су том сукобу дали снажну идеолошку ноту, настојећи супротстављање СССР-у оправдати борбом за демократске идеале, односно против [[комунизам|комунизма]].
 
== Друштвени немири, Вијетнамски рат и економска криза ==
 
 
Кенедија је наследио његов потпредседник [[Линдон Б. Џонсон]], који је на изборима 1964. добио плебисцитарну подршку за амбициозни пројекат друштвених реформи познат као ''[[Велико друштво]]''. Под Џонсоновим вођством су изгласанеи кључни закони о укидању расне сегрегације, а такође започет цели низ мера који је за циљ имао искоријевање сиромаштва у САД, односно стварање [[држава благостања|државе благостања]] налик на европске социјалдемокрације.
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у вањској, тако и унутрашњој политици САД.
 
На вањском плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''хладни рат''. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] познате као ''Ратови звезда'' су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у [[Совјетско-авганистански рат|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у Источној Европи попут пољске [[Солидарност|Солидарности]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Интензивирање антисовјетске реторике је многе, по први пут након 1960-их, уверило да је неизбежан [[Трећи светски рат]].
 
Тако оштра вањска политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
 
== САД у пост-хладноратовском свету ==
 
 
Завршетак хладног рата је САД учинио једином светском суперсилом чију хегемонију на војном, економском и политичком плану нико није могао, барем на краћи рок, довести у питање. Стога се од 1992. године пажња америчке политике и јавности оријентисала првенствено на унутрашња питања.