Бојчинска шума — разлика између измена

'''Бојчинска шума''' је [[мочвара|мочварана]] [[шума]] под заштитом државе. Лежи између насеља [[Прогар]] (најближе), [[Бољевци|Бољеваца]] и [[Ашања|Ашање]], у [[градска општина Сурчин|општини Сурчин]]. Припада рејону [[Обедска бара|Обедске баре]]. Налази се у равничарском пределу југоисточног Срема, на југозападној граници града [[Београд]]а, 30 километара од центра<ref name="време">Време - додатак Време Београда: [http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/967bgd.pdf „Мање позната излетишта у околини Београда“], 16.7.2009, приступ 7.5.2013</ref>, између реке [[Сава (река)|Саве]] и канала [[Јарчина|Јарчине]].<ref name="чувари">Чувари блага: [http://www.treasurekeepers.rs/sr/ekologija/Tereni/bojcinska_suma/index.htm „Бојчинска шума“], Мирјана Давидовић, приступ 7.5.2013</ref> Шума служи као излетиште, са бројним садржајима<ref name="стратегија">Општина Сурчин: [http://www.surcin.rs/uploads/files/Strategija-odrzivog-razvoja-GO-%20Surcin.pdf Стратегија одрживог развоја градске општине Сурчин 2011—2021], април 2012. Београд, приступ 7.5.2013</ref>. Од 1965. године је заштићен [[споменик природе|природни споменик]].<ref name="ревија">Србија шуме бр. 116: [http://srbijasume.rs/pdf/sume_116.pdf „Обележен Међународни дан шума и Светски дан вода“], Тијана Груловић, Тања Дојчиновић, јун 2012, приступ 7.5.2013</ref>

Шума заузима површину од 629,51 хектара.<ref name="стратегија" /> На њеној територији посебно је заступљен [[лужњак|храст лужњак]], као фрагмент некада огромних старих низијско-мочварних шума. У шуми је укупно евидентирано 185 биљних врста, од којих 15 имају статус заштићених и строго заштићених врста. У шуми расте 165 врста [[гљиве|гљива]], од којих 15 врста ужива статус заштите, док

се две врсте налазе на Црвеној листи гљива Европе.<ref name="ревија" /> Осим храста, шума је богата је [[Граб (дрво)|граб]]ом и [[липа|липом]], заступљени су [[Топола (дрво)|топола]], [[дрен]], [[зова]] и [[шипак|дивља ружа]]. У једном делу шуме расте [[сремуш]], док је на пролеће има доста [[шумска јагода|шумских јагода]],<ref name="време" /> у мочварним деловима има [[перуника|перунике]], а веома је заступљена и [[коприва]].<ref name="ревија" />

У шуми је евидентирано 108 врста птица односно 30% укупног броја врста птица забележених у Србији. Такође, ту су 10 врста [[водоземци|водоземаца]] и [[гмизавци|гмизаваца]], од чега чак 8 врста је заштитићено законом.<ref name="ревија" /> Од дивље животиње, које слободно лутају шумом, могу се видети [[зец|зечеви]] и [[срна|срндаћ]]и.<ref name="време" /> У шуми свињаре држе своје свиње, а могу се наћи и [[дивљаdivlja свињаsvinja|дивље свиње]], које се хране [[жир]]евима.<ref name="чувари" /> Ту живи и велики број инсеката, од којих су посебно запажени [[комарац|комарци]],<ref name="време" /> [[обад]]и и [[стршљен]]ови.<ref name="чувари" />

Поред позорнице се налази етно Ресторан „Бојчинска колеба“, угоститељски објекат сачињен од типичних сремачких кућа за [[свиња|свиње]], покривених [[трска|трском]]. Недалеко од ресторана смештени су и торови са [[мангалица|мангулица]]ма.<ref name="време" />

*Мада су нове власти 2001. укинуле [[Дан борца]] и [[Дан устанка народа Србије]],<ref>Време бр. 1070: [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=999461 „Зашто Србија нема антифашистички празник“], Јована Глигоријевић, 7.7.2011, пруступ 7.5.2013</ref> у организацији Градског одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а Београда и општине Сурчин, у Бојчинској шуми, празници се и даље традиционално прослављају, [[4. јул|4.]] и [[7. јул]]а, као успомена на почетак [[антифашизамantifašizam|антифашистичке]] борбе.<ref name="субнор" /> У шуму је премештен Споменик борцима из Срема, који је до 2. јула 2012. и током претходних 55 година стајао испред општинске зграде у центру Сурчина, што је изазвало протест грађана.<ref>Центар за политике еманципације: [http://pe.org.rs/vesti/u-surcinu-srusen-spomenik-partizanima/ „У Сурчину срушен споменик партизанима“], 08.07.2012, пруступ 7.5.2013</ref> Осим овог споменика, на улазу у Бојчинску шуму, поред пута за Прогар, налази се [[:Датотека:Споменик Бојчинска Шума.jpg|споменик првој борби]] између партизана и усташа у југоисточном Срему, лета 1942. године. Тај споменик је подигнут 1960.

*Бојчинско културно лето је културно-уметнички фестивал који се одржава од 2009. године<ref>Општина Сурчин: [http://www.surcin.rs/index.php/bojcinsko-leto „Бојчинско лето“], приступ 7.5.2013</ref>, сваког викенда, и траје 5 месеци, од почетка маја до краја септембра.<ref name="време" /> Програм се састоји од поетских вечери, позоришних представа, музичких концерата, на којима се изводи [[српска народна музика|народна музика]], [[рок]], [[Поп музика|поп]], [[диксиленд]], [[фадо]], [[џез]] и [[класична музика]]). Изводе се и други облици сценске делатности. У организацији манифестације учествује и велики број волонтера. Улаз на Бојчинско културно лето, за сваки програм је бесплатан, док посетиоци могу да дају добровољни прилог.<ref name="стратегија" />

До руба Бојчинске шуме се може стићи [[ГСБградско саобраћајно предузеће Београд|градским превозом]], аутобусом 605, који креће из [[Бежанија|Бежаније]] са [[Ледине|Ледина]],<ref name="лето" /> пролази кроз [[Сурчин]], [[Јаково]] и [[Бољевци|Бољевце]] пре него што стигне у Прогар. Истим путем се стиже и колима из правца [[Београд]]а, или са аутопута [[Европски пут Е70|E70]] искључењем код [[Аеродромаеродром Никола Тесла Београд|аеродрома]] у Сурчину, из правца [[Купиново|Купинова]] и Ашање или [[Бечмен]]а и [[Петровчић]]а, а из правца [[Обреновац|Обреновца]] се стиже Обреновачким мостом преко Саве. У летњој сезони, могуће је стићи и бродићем јавног превоза, који полази из [[Блок 45|Блока 45]] и плови [[Сава (река)|Савом]] до [[Прогар]]а.<ref name="колеба_где">Бојчинска колеба: [http://www.koleba.rs/gdesmo.html „Где смо“], приступ 7.5.2013</ref>