Јожеф Киш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м format; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 38:
Добили су дозволу за изградњу канала и основали удружење које je формирано са основним капиталом од 800.000 форинти, [[1792]]. године. Удружење се звало „Привилеговано угарско краљевско бродарско друштво“. Радови су почети на пролеће [[1793]]. године под вођством Киш Јожефа.
У међувремену, владу су мучили тешки ратни проблеми. Изградња je врло споро напредовала. Када и колико је било радника нема довољно података, али се зна да их није било довољно, јер су се радови на ископу канала јако продужили. У почетку их је било око 2000, затим знатно мање. Уместо тражених 4000 војника Монархија је послала у Бачки Моноштор два пука из Баје да под вођством официра подигну бараке, а уз помоћ инструмената сниме попречне профиле темељних јама за преводнице и каналске деонице. Са истим задатком стигли су и словачки војници у [[Бачко Градиште]]. Касније, када је на градилиште било доведено и око 500 окованих робијаша, добили су задатак да их чувају и врло сурово терају на рад. На преводницу у Бачки Моноштор је преко Будимпеште дотеран и велики број францусих заробљеника који су, кад је водостај Дунава омогућавао, радили на преводници, а иначе на ископу дуж канала. Били су слабо обучени и изгладнели. Учинак им је био јако слаб, тако да су са градилишта убрзо враћени. Око 200 сељака који су са коморских поседа дошли на испомоћ, пошто су радили без мерења учинка, такође нису много ископали. Суочен са недостатком праве радне снаге Киш је био приморан да као једино решење даје огласе широм Царевине нудећи могућност добре зараде. За све раднике који су дошли из удаљених крајева подигао је са обе стране канала дрвене бараке за становање. За оболеле раднике постојала је посебно изграђена болница, у којој су се могли лечити уз минималне трошкове. Ангажовање великог броја кубикаша захтевало је дуж читавог канала посебну организованост. Киш је то обављао преко предрадника који су били задужени да се брину о дисциплини, преузимању од Компаније алата и колица, припреми оброка и да, једном у 14 дана, премере извршен рад. Зараде су се обрачунавале по кубном хвату ископане земље.<ref name="СБИ">''„Andrejev Nikita; “Izgradnja i eksploatacija starih plovnih kanala u Bačkoj“; Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“, Beograd; Vodoprivredni centar „Dunav“, Novi Sad; 2002. COBISS.SR-ID 182120967
</ref> Тешкоће на ископу су се појавиле већ прве године радова на моношторској преводници. Због јаког притиска дунавска вода је продирала у градилишну јаму и замуљивала корито. Свеже косине обала су се често обрушавале, а највеће проблеме су стварале веома високе подземне воде.