Холандска Индија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci
Ред 4:
Од раног [[17. век]]а на [[архипелаг]]у била је доминирајућа снага ''Обједињена [[Холандска источноиндијска компанија]]'' (ВОЦ). Основана 1602. године, врло брзо је потискивала [[Португалија|Португалију]] која је до тада владала тим подручјем. У то време, Португалија је била део [[Шпанија|Шпаније]] с којом је Холандија била у рату. Холанђани су 1605. од Португалаца узели [[Амбон (град)|Амбон]] на [[Молучки отоци|Молуцима]] и у њему основали своје прво упориште у подручју.
 
Године 1619. основали су Батавију, како се у то време називала данашња [[Џакарта]], као главно седиште Компаније, а њихова власт првобитно је обухватала само уже подручје око Батавије. Надаље, током 17. века, заузели су постепено све важније [[лука|луке]] архипелага: 1641. [[Малака (град)|Малаку]] ([[Малајско полуострво]]), 1667. [[Банда Аћех|Аћех]] (север [[Суматра|Суматре]]), 1669. [[Макасар]] ([[Борнео]]) и, на крају, 1682. до тада [[Краљевство Велика Британија|британски]] [[Бантен]] ([[Јава (острво)|Јава]]).
 
Привреда [[колонија|колоније]] заснивала се на [[зачин]]има који су на различитим острвима узгајани као [[монокултура]]: [[Амбон (острво)|Амбон]] је био специјализиовн за [[клинчић (зачин)|клинчић]]е, [[Тимор]] за [[сандаловина|сандаловину]], [[Бандска острва]] за [[мушкатни орашчић|мушкатне орашчиће]]. Са такође холандског [[Цејлон]]а долазио је [[цимет]], а веома важан зачин који је такође узгајан био је и црни [[бибер]]. Бибер су размењивали за [[памук]] из [[Индија|Индије]] и [[сребро]] из [[Јужна Америка|Америке]]. Један од важних извора богатства Компаније била је и трговина унутар архипелага.
 
Становништво је бројало 1900. око 37 милиона. Од тога је 29 милиона живело на [[Јава (острво)|Јави]] и [[Мадура (острво)|Мадури]]. У колонији је живело око 80.000 Европљана и 550.000 етничких Кинеза<ref name=autogenerated1>Hack, Karl; Rettig, Tobias (izdavač): Colonial Armies in Southeast Asia, Abingdon 2006, ISBN 978-0-415-33413-6; Teitler, Gerke: The Mixed Company (glava 6)</ref>.
Ред 23:
== Други светски рат и независност ==
[[Датотека:Soekarno.jpg|мини|десно|Сукарно]]
Након јапанског [[напад на Перл Харбур|напада на Перл Харбур]], холандска влада у [[егзил]]у, заједно с [[САД]]-ом и [[ВеликаУједињено БританијаКраљевство|Великом Британијом]] и другим земљама, објавила је рат [[Јапанско царство|Јапану]]. Од 16. јануара 1941. до 8. марта 1942. Јапан је освојио читаво подручје Холандске источне Индије, а 9. марта објављена је нападачима безусловна предаја<ref>[http://www.jop-kriegskunst.de/IIwelt/usa/midway.htm Историја умећа ратовања, задња измена 19. 7. 2008. ]</ref>. Подручје је све до краја рата 1945. остало у јапанским рукама. Јапанци су за то време подржавали индонезијски национални покрет предвођен [[Сукарно]]м и [[Мохамед Хата|Мохамедом Хатом]].
 
Након [[капитулација Јапана|јапанске капитулације]] 15. августа 1945. републиканац Сукарно објавио је независност Холандске источне Индије. Холандија то није прихватила, него је покушала да обнови своју власт. У прелазном раздобљу, према договору јапанске трупе су, надзиране Британцима, и даље бринуле за ред и мир. У том времену републиканци су успели да овладају великим деловима Јаве и неким другим подручјима. У две војне акције, [[еуфемизам|еуфемистички]] назване ''полицијскима'', Холанђани су вратили велике делове тих подручја под своју контролу. Но, светска јавност, међу осталима и САД од чије финансијске подршке је Холандија зависила, осудиле су акције.